Хајнрих Химлер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хајнрих Химлер

Bundesarchiv Bild 183-R99621, Heinrich Himmler.jpg
Хајнрих Химлер

Лични подаци
Надимак Крвави пас Европе, Птичар
Датум рођења 7. октобар 1900.
Место рођења Минхен (Flag of the German Empire.svg Немачко царство)
Датум смрти 23. мај 1945.
Место смрти Линебург (Застава Немачке Нацистичка Немачка)
Потпис Himmler Signature 2.svg

Хајнрих Химлер (нем. Heinrich Luitpold Himmler; Минхен, 7. октобар 1900Линебург, 23. мај 1945) био је командант немачког Шуцштафела и Гестапа, међу најмоћнијим људима Трећег рајха, један од идејних твораца Холокауста[1][2] и најодговорнијих за убиства милиона људи.

Детињство и младост[уреди]

Рођен је у близини Минхена 7. октобра 1900. године. Био је син директора Католичке школе и религија је на њега имала велики утицај. Имао је два брата, старијег Гебхарда (рођен 1898) и млађег Ернста (рођен 1905).[3] Имао је сасвим нормално детињство, родитељи су били строги, али и врло активни у животу и развоју њихово троје деце.

Године 1910. започео је школовање у елитним гимназијама у Минхену и Ландсхуту, где је стакао знање из класичне књижевности. Био је изузетно бистар и марљив ученик, а и академски део школовања обављао је одлично. Такође се бавио и ваншколским активностима, у којима је уживао - играо је шах, свирао клавир, сакупљао поштанске марке и бавио се баштованством. Током младости, а и кад је сазрео, његов однос са супротним полом увек је био тежак.[4]

Када је 1914. почео Први светски рат, покушавао је да наговари оца да употреби своје везе са племством, како би постао кандидат за официра. Родитељи су се противили, али су на крају ипак попустили и допустили му да након дипломирања 1918. оде у 11. баварску јединицу. Због неатлетске грађе имао је потешкоћа са физичким тренинзима у војсци. Касније, исте те године, рат се завршио, а Немачка је поражена. Версајски уговор, који је потписала Немачка, а који је смањио број војника у војсци, онемогућио је Химлера да постане професионални официр и отпуштен је из војске.

Каријера[уреди]

Химлер у посети концентрационом логору Дахау 1936.

Химлерова политичка каријера започела је негде око 1922. године, када је као члан Дер Фрајвега упознао Ернста Рема. Још пре него што се учланио у НСДАП био је декларисани антисемита. Преко Рема и Штрасера постао је члан странке. Штрасер му је касније дао посао свог секретара. С напретком Штрасера напредовао и Химлер. Када је Штрасер 1926. године постао руководилац државне пропаганде Химлер је био његов заменик. Награда за оданост стигла је 1929. године. Хитлер га је именовао за заповедника Шуцштафела, (СС-а) своје личне телесне страже.

СС је растао континуирано. Када је Химлер постао Рајхсфирер, СС је бројао само 300 људи. Године 1933. израстао је у војску од 50.000 људи. Томе су неоспорно помогле и Химлеров организованост, педантност, доследност и упорност. Зло у њему први пут је изашло на видело 1934. године када је, уз Геринга, имао значајну улогу у Ноћи дугих ножева (обрачун са побуњеним вођством СА-а). Године 1936. преузео је заповедништво Гестапо-ом, што му је помогло да издејствује да се у свакој кључној установи у Немачкој налази и по неколико есесоваца.

Године 1940. Химлер је трансформисао досатадашњи, више-мање, паравојни СС у Вафен-СС, потпуно опремљену и наоружану војну формацију, која је тада бројала преко 150.000 људи.

Ове су јединице одговорне за највећи број немачких ратних злочина током Другог светског рата, махом у Совјетском Савезу и осталим деловима источне Европе. Есесовци су такође заповедали већином нацистичких концентрационих логора. Крајем 1944. године СС је бројао чак 800.000 људи.

Године 1942., Рајнхард Хајдрих, који је био Химлерова десна рука је убијен у Прагу након напада чехословачких партизана подпомогнутих британским обавештајцима из службе СОЕ. Химлер је одмах узвратио ударац, наредивши убиство свих мушкараца у чешком селу Лидице, иако нису имали везе с почињеним атентатом.[5] Следеће године Химлер је постао министар унутрашњих послова.

Преговори, предаја и смрт[уреди]

Химлер након тровања цијанидом

Како се рат примицао крају, Химлер је почео да повлачи очајничке потезе. Године 1944. тајно је преговарао са савезничким снагама, како би прибавио што бољи положај у неизвесним данима који су долазили. Помислио је чак и да ће га савезници прихватити као новог вођу Немачке. Верни Хајнрих (Der treue Heinrich) како су га звали, полако је напуштао, једну по једну, своје политичке догме и потпуно издао Хитлера.

Сазнавши да преговара с Енглезима, Хитлер је одмах наредио његово хапшење, међутим у метежу који је тада владао није било могуће спровести такву акцију. Хитлер из Берлина није могао никако до њега, јер је он тада био у Бремену.

Није хтео да се преда и преузме одговорност за СС, чији је заповедник био, већ је побегао с црним повезом преко ока, без бркова и с лажним документима, у униформи дезертера. Када је ухапшен спроведен је у логор заробљеника, међутим због своје нарцисоидност, сматрајући да се према њему не могу односити као према хиљадама других непознатих војника, није издржао и сам се одао. Одмах након тога спроведен у посебну ћелију, где је извршио самоубиство прегризавши капсулу с отровом коју је чувао код себе. Умро је 22. маја 1945. године.

Личност[уреди]

Један од описа Химлерове личности дао је К. Џ. Бурхкарт, тадашњи представник Лиге народа Данзигу који пише: „Химлер ме је импресионирао својом непријатном подређеношћу, ускогрудном савесношћу, нељудском методичношћу помешаном с елементима аутоматског“. И заиста, он је био невероватно бирократизовано савестан, о свему у свом животу водио је рачуна и често записивао чак и потпуно неважне чињенице.

Немачки генерал Хајнц Гудеријан рекао је да ја Хајнрих Химлер био „најнејаснији од свих Хитлерових следбеника“. Безначајан човек, са знацима расне инфериорности (био је омален, дебељушкаст, слабовидан, црнокоси неспретњаковић) и понашао се једноставно. Покушавао је да буде уљудан. Његов стил живота био је у потпуној супротности са Геринговом. Водио је спартански начин живота, без икаквог луксуза, био строг према самом себи, а још строжи према другима. Како је рекао Фром био типичан пример садомазохистичког карактера, чије су основне карактеристике болесна уредност и педантност, те бирократско понашање. Касније, када је постао заповедник СС-а и шеф Гестапоа, бележио је сваки предмет који је икада дао некој особи.

Осећао је јаку потребу за ауторитетом, волео је да буде потчињен некоме. Припадао је оним људима који се подређују не зато што је ауторитет тако застрашујући, већ зато што су сами тако застрашени. У томе је, природно, и највећа разлика између Хитлера и Химлера, Хитлер је био бунтовник, а Химлер безличник. Такође је логично де је и Химлер у Хитлеру нашао оно што је тражио: лик оца-ауторитета. За њега је он био бог-човек, упоредив са значењем Христа или Кришне, како је и сам Химлер рекао.

Приватни живот[уреди]

У јулу 1928. Химлер се венчао са Маргарет фон Боден. Њихово једино дете, ћерка Гудрун, рођена је 8. августа 1929.[6] Развели су се 1940. године. Химлер је након тога био у вези са секретарицом Хедвигом Потхаст, која је 1941. оставила свој посао и постала његова љубавница. Имали су двоје деце, сина Хелгеа (1942) и ћерку Нанет Доротеу (1944).

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]