Хајнрих Химлер
 |
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст. |
| Хајнрих Химлер | |||
|---|---|---|---|
|
|
|||
| Лични подаци | |||
| Надимак | Крвави пас Европе, Птичар | ||
| Датум рођења | 7. октобар 1900. | ||
| Место рођења | Минхен ( Немачко царство) |
||
| Датум смрти | 23. мај 1945. | ||
| Место смрти | Линебург (.svg){kind=small} Нацистичка Немачка) |
||
| Потпис |  |
||
Хајнрих Химлер (Heinrich Luitpold Himmler, 7. октобра 1900 – 23. маја 1945.) био је вођа немачког Шуцштафела (Reichsführer-SS) и један од најмоћнијих лица у Нацистичкој Немачкој. Један је од идејних твораца Холокауста и одговоран је за убиства милиона људи.
Химлер је рођен у близини Минхена 07.10. 1900. године Био је син директора Католичке школе, и религија је на њега имала велики утицај, ипак не толики да његов прави карактер не изађе на видело у оном тренутку када је имао довољно моћи да ради шта му је воља. Један од описа Химлерове личности дао је К. Џ. Бурхкарт тадашњи представник Лиге народа Данзигу који пише: „Химлер ме је импресионирао својом непријатном подређеношћу, ускогрудном савесношћу, нељудском методичношћу помешаном с елементима аутоматског“. И заиста, он је био невероватно бирократизовано савестан, о свему у свом животу водио је рачуна, најчешће записивао и потпуно неважне чињенице.
Садржај |
Личност [уреди]
Немачки генерал Хајнц Гудеријан каже: „Најнејаснији од свих Хитлерових следбеника био је Х. Химлер. Безначајан човек са знаковима расне инфериорности (био је омален, дебељушкаст, слабовидан, црнокоси неспретњаковић), понашао се једноставно. Покушавао је бити уљудан. Његов стил живота био је потпуна супротност Геринговом. Водио је спартански (без икаквог луксуза) живот, био је строг према себи, а још строжи према другима. Химлер је, како каже Фром био типичан пример анално-згртачког садомазохистичког карактера, чије су основне карактеристике болесна уредност и педантност те бирократско понашање. Касније када је постао заповедник СС-а и шеф Гестапоа (тајна државна полиција) бележио је сваки предмет који је икада дао некој особи.
Ово је пример из његовог дневника од 1-16. августа 1915. године (имао је 15 година).
1. август Недеља - купао се трећи пут, тата, Ернест и ја купали смо се након веслања, по четврти пут. Гебхарту је било превруће.
2. навече се купао по пети пут.
3. ... по шести пут се купао...
6. Петак... купао се седми пут... Купао се осми пут.
7. Субота... Ујутро се купао по девети пут.
8. ... купао се по 10. пут...
9. Ујутро се купао по 11. пут, након тога по 12. пут.
12. и 13. Играо се, тада се поново купао
16. ... тада се купао по 15. и последњи пут.
Запис његовог дневника из 1914. године:
Играо се у врту са Фалком. Наше трупе заробиле 1000 Руса. Напредовање Аустријанаца. После подне радио у врту. Свирао клавир. Након кафе посетили смо Кисенбартове. Тамо нам је било допуштено да беремо шљиве. Тако грозно много их је пало. Сада имамо топове од 42 cm.
Остаје нејасно је ли Химмлер био заокупљен бројем јестивих шљива или бројем убијених људи.
Имао је очајну потребу за ауторитетом, једноставно је волео бити потчињен некоме. Припадао је оним људима који се подређују не зато што је ауторитет тако застрашујући већ што су сами тако застрашени. У томе је, природно, и највећа разлика између Хитлера и Химлера; Хитлер је био бунтовник. Химлер безличник. Природно је такође да је Химлер у Хитлеру нашао оно што је тражио: Лик оца-ауторитета. За њега је он био бог-човек, упоредив са значењем Христа или Кришне, што је и сам Химлер изјавио.
Каријера [уреди]
Химлерова политичка каријера почиње негде око 1922. године када као члан Дер Фрајвега упознаје Ернста Рема. Још и пре него што се учланио у НСДАП био је декларисани антисемита. Преко Рема и Штрасера постаје члан странке. Штрасер му касније даје посао свог секретара. Напретком Штрасера напредује и Химлер. Када је Штрасер 1926. године постао руководилац државне пропаганде Химлер је био његов заменик. Награда за оданост стигла је 1929. године. Хитлер га именује заповедником Шуцштафела, (СС-а) своје личне телесне страже.
СС је растао континуирано. Када је Химлер постао Рајхсфирер, СС је бројао само 300 људи. Године 1933. израстао је у војску од 50.000 људи. Томе је неоспорно помогла и Химлерова организованост, педантност, доследност и упорност. Зло у њему први пут је изашло на видело 1934. године када је, уз Геринга, имао значајну улогу у Ноћи дугих ножева (обрачун са побуњеним вођством СА-а). 1936. године преузима и заповедање Гестапо-ом, те успева да исходи да се у свакој кључној установи у Немачкој налази и по неколико есесоваца.
1940. године Химлер трансформише досадашњи, више-мање, паравојни СС у Вафен СС, сада потпуно опремљену и наоружану војну формацију која је тада бројала преко 150 000 људи.
Ове су јединице одговорне за највећи број немачких ратних злочина, махом у Совјетском Савезу и осталим деловима источне Европе. Есесовци су такође заповедали већином нацистичких концентрационих логора. Крајем 1944. године СС је бројао чак 800.000 људи.
Преговори, предаја, смрт [уреди]
Како се рат примицао крају Химлер је почео да повлачи неке очајничке потезе. 1944. године тајно преговара са савезничким снагама како би си прибавио што бољи положај у неизвесним данима који су долазили. Помислио је чак и да ће га савезници прихватити као новог вођу Немачке. Верни Хајнрих (Der treue Heinrich) како су га звали, полако је напуштао, једну по једну, своје политичке догме и потпуно издао Хитлера.
Хитлер је чуо да преговара с Енглезима и одмах наредио његово хапшење, међутим у метежу који је тада владао није било могуће провести ту акцију. Хитлер из Берлина није могао никако до њега, јер је он тада био у Бремену.
Није хтео да се преда и преузме одговорност за СС чији је заповедник био, већ је побегао с црним повезом преко ока, без бркова и с лажним документима у униформи дезертера. Када је ухапшен спроведен је у логор заробљеника, међутим његова нарцисоидност му није могла допустити да се према њему односе као према хиљадама других непознатих војника.
Сам се издао рекавши на глас ко је и шта је. Сместа је спроведен у посебну ћелију где се недуго затим и убио прегризавши капсулу с отровом коју је чувао за сваки случај. Умро је 22. 05. 1945. године.
Литература [уреди]
- Ерих Фром „Анатомија људске деструктивности“
Спољашње везе [уреди]
|
|||||||||||||||||||||||
