Хаџи

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хаџи (грч. Χατζής) (титула) код хришћана онај који је ишао на поклоњење у Јерусалим; код муслимана онај који је ишао на поклоњење у Меку. Хаџи значи онај који је био на поклоњењу. С обзиром да је хришћанство настало у првом а ислам у седмом веку, први поклоници или хаџи у Јерусалему су били хришћани. Касније у седмом веку Мухамедови следбеници стварају свој Јерусалем, односно Меку. Најстарије царство - Византија је имала своје ходочаснике, претежно Грке које су били Хаџи, након одласка у Свету земљу. Свети Кирил Јерусалимски говори да је ходочашће у Јерусалим ради поклоњења светим моштима почело за време апостола а о томе говори и Теодорит Кирски.[1]

Да би добио титулу - хаџи - мораш отићи на ходочашће у Свету земљу, обићи тачно одређени број светиња, испунити седмодневни пост, причестити се у Јерусалиму, добити сагласност православног патријарха, патријаршије и свог духовника. У Јерусалимској патријаршији се добије и грамата[2] тј. једна врста потврде о поклоњењу Христовом гробу и осталим светињама Свете земље. Свако ко посети Јерусалем и поклони се светим местима добија титулу хаџи, тако да може додати хаџи испред свог имена, његови потомци испред свог презимена.[3]

Извори[уреди]