Хаџићи
Хаџићи | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Кантон Сарајево |
| Општина | Хаџићи |
| Становништво | |
| — 2013. |  4.993 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 49′ 19″ С; 18° 12′ 08″ И / 43.82193° С; 18.20228° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Хаџићи Хаџићи на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 71240 |
| Позивни број | 033 |
| Веб-сајт | www |
Хаџићи су градско насеље и сједиште истоимене општине у кантону Сарајево.
Култура[уреди | уреди извор]
У Хаџићима се налази храм Српске православне цркве посвећен Рођењу Пресвете Богородице, основан почетком 20. века.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Рат у БиХ[уреди | уреди извор]
Хаџићи су од 1992. до 1996. године били у саставу Републике Српске. Потписивањем Дејтонског споразума, Хаџићи су припали Федерацији БиХ, а цјелокупно српско становништво Хаџића, које је тада бројало више од 6.000 становника, преселило се у јануару 1996. у Братунац.[2]
Становништво[уреди | уреди извор]
| Састав становништва – насеље Хаџићи | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[3] | 1991. | 1981.[4] | 1971.[5] | ||||
| Укупно | 4 993 (100,0%) | 5 639 (100,0%) | 3 873 (100,0%) | 2 524 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 4 617 (92,47%) | 2 575 (45,66%)1 | 1 433 (37,00%)1 | 759 (30,07%)1 | |||
| Босанци | 115 (2,303%) | – | – | – | |||
| Срби | 65 (1,302%) | 2 146 (38,06%) | 1 497 (38,65%) | 1 285 (50,91%) | |||
| Хрвати | 58 (1,162%) | 275 (4,877%) | 239 (6,171%) | 298 (11,81%) | |||
| Босанци и Херцеговци | 41 (0,821%) | – | – | – | |||
| Неизјашњени | 37 (0,741%) | – | – | – | |||
| Муслимани | 25 (0,501%) | – | – | – | |||
| Остали | 13 (0,260%) | 194 (3,440%) | 30 (0,775%) | 25 (0,990%) | |||
| Албанци | 11 (0,220%) | – | 33 (0,852%) | 14 (0,555%) | |||
| Непознато | 5 (0,100%) | – | – | – | |||
| Југословени | 2 (0,040%) | 449 (7,962%) | 597 (15,41%) | 78 (3,090%) | |||
| Словенци | 2 (0,040%) | – | 3 (0,077%) | 3 (0,119%) | |||
| Македонци | 1 (0,020%) | – | 5 (0,129%) | 7 (0,277%) | |||
| Православци | 1 (0,020%) | – | – | – | |||
| Црногорци | – | – | 36 (0,930%) | 55 (2,179%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Чланак о храму на сајту митрополије дабробосанске[мртва веза], Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ „Братунац: служен парастос за убијене сарајевске Србе”. Радио-телевизија Републике Српске. 2. 6. 2012. Приступљено 2. 6. 2012.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
