Милутин Савић Гарашанин
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Милутин Савић | |
|---|---|
.jpg) Милутин Савић Гарашанин | |
| Надимак | Гарашанин |
| Датум рођења | 1762. |
| Место рођења | Гараши, Османско царство |
| Датум смрти | 1842. |
| Место смрти | Барајево, Кнежевина Србија |
Хаџи Милутин Савић Гарашанин (1762 — 1842) био је српски револуционар, политичар и трговац. Учествовао је у оба српска устанка као обор-кнез јасенички. Био је члан Државног савета за време кнеза Милоша.
Биографија[уреди | уреди извор]
Његова породица се доселила из Бјелопавлића (касније Црне Горе) у село Гараши. Савићи су огранак Бошковића из Бјелопавлића.
Учествовао је у фрајкору у Кочиној крајини у истој јединици у којој је био и Карађорђе. Карађорђе га је осудио на вађење мазије, због сумње да је попалио сена. Мазију је избегао, јер се одметнуо у хајдуке. Учествовао је у Првом и Другом српском устанку, и био рањен у бици на Дубљу 1815. године. Заједно са Николом Катићем организовао је српске чете 1815. године на граници Београдске нахије.[1]
Преселио се из Гараша у Гроцку 1816, где му је књаз Милош доделио имање. Био је на хаџилуку у Јерусалиму, у Светој земљи. Када је имао 80 година убиле су га катане у Барајеву 1842. године, пошто је кренуо да се придружи Вучићевој побуни[2] против кнеза Михаила. Забележено је да се бранио од потере, да је имао седам рана телу. Одсекли су му главу и набили је на колац поред пута. После три дана убијен му је и син Лука, код породичне куће у Гроцкој. Луки је одсечена глава набијена на колац испред породичне куће, а у уста су му ставили упаљену лулу. Син Михаило успео је да се избави од потере, док је син Илија Гарашанин, као бивши заповеник војске Србије и противник кнеза Михаила, био већ од 1840. године у изгнанству у Цариграду.
Хаџи Милутин Савић био је ожењен Пауном Лома, сестром војводе Арсенија Ломе из Драгоља, Рудничка нахија. Имали су три сина Михајла, Луку и Илију, творца "Начертанија" и председника српске владе и две кћерке. Лука Гарашанин био је управник царине, трговац, а Михајло Гарашанин државни саветник, такође трговац.
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Алекса С. Јовановић: Приносци за историју старог српског права, Београд 1900.
Види још[уреди | уреди извор]
