Хебрејско писмо

Из Википедије, слободне енциклопедије
уреди
Историја писма

Египатски хијероглифи 32. век пне.
Прото-синајско писмо 19. век пне.

Грузијско 5. век пне.
Јерменско 405.
Оркон 6. век
Огам 6. век
Овај чланак се бави хебрејским словима. За хебрејске дијакритичке знаке види никуд (niqqud).

Хебрејско писмо се састоји од 22 слова којима се пише хебрејски језик. Широко је распрострањен и међу јеврејском дијаспором, тако да се и још неколико језика, као јидиш, ладино или јудео-арапски, пишу овим писмом.

Јевреји га зову алефбет (јер су прва два слова алеф [א] и бет [ב]). Број слова, њихов редослед, њихова имена као и њихове фонетске вредности су једнаке као у арамејском писму, јер су и Јевреји и Арамејци преузели феничанско писмо крајем другог миленијума п. н. е.

Савремено писмо којим се пише хебрејски језик је настало у трећем веку п. н. е. из арамејског, који су користили Јевреји још од 6. века п. н. е. Пре тога, користили су писмо које је у 9. веку п. н. е. настало из феничанског; у верским списима, Самарићани још увек користе варијанту овог старог писма.

Опис[уреди]

И у старом и у новом хебрејском писму не постоји разлика између тзв. малих и великих слова, већ само неколико слова има другачији облик када се пише на крају речи, слично арапском писму, али много једноставније. У писању се самогласници углавном не пишу. Хебрејско писмо се пише са десна на лево.

Да би се правилно означавали самогласници, настао је већи број система дијакритичких знакова (никуд, мн. никудот, хеб. נקדות). Један од ових, звани Тиберијски систем је временом постао доминантан. Арон бен Мозес бен Ашер (Aaron ben Moses ben Asher), и његова породица кроз више генерација, се сматра заслужним за настанак и усавршавање овог система. Ове ознаке се користе за посебне намене, као што су библијски текстови, поезија или за учење хебрејског језика. У Тиберијском систему постоји и одређени број знакова за појање, који означавају како треба појати одређене цитате (слично европским неумама), као и одређени број круница, које се користе само у свицима Торе.

Хебрејска слова се могу користити и као бројеви (најчешће у Кабали), али су свакодневној употреби тзв. арапски одн. западни бројеви.

Алефбет[уреди]

Следећа слова чине алефбет: Хебрејски алефбет

Слова која су растављена са / представљају исто слово, с тим што је десни знак за писање на почетку и унутар речи, а леви за писање тог слова на крају речи.


Алеф Бет Гимел Далет Хе Вав Зајин Хет Тет Јод Каф
א ב ג ד ה ו ז ח ט י כ
ך
Ламед Мем Нун Самех Ајин Пе Цаде Коф Реш Шин/син Тав
ל מ נ ס ע פ צ ק ר ש ת
ם ן ף ץ

Табела се чита са десна на лево.

Алеф (א)[уреди]

Име Фонолошко ’āleph
Израелски изговор alef
Ашкенаски изговор olef
Транскрипција Стандардна латинична
Израелски стандард ' 1
Нумеричка вредност 1
Формира самогласнике ê, , , â, ô
Изговор (IPA) Израелски хебрејски ʔ
Ашкенаски хебрејски неми глас
Сефардски хебрејски ʔ
Јеменитски хебрејски ʔ
Тиберијски хебрејски ʔ
Реконструисани библијски хебрејски ʔ

1не пише се на почетку и крају речи; најчешће се свеједно не пише

Бет (ב)[уреди]

Име Фонолошко bêth
Израелски изговор bet или vet
Ашкенаски изговор beis или veis
Транскрипција Стандардна латинична b
Израелски стандард b или v
Нумеричка вредност 2
Изговор (IPA) Израелски хебрејски b или v
Ашкенаски хебрејски b или v~v̥
Сефардски хебрејски b или b~β~v
Јеменитски хебрејски b
Тиберијски хебрејски b или v
Реконструисани библијски хебрејски b

Гимел (ג)[уреди]

Име Фонолошко gímel
Израелски изговор gimel
Ашкенаски изговор gimmel
Транскрипција Стандардна латинична g или gh
Израелски стандард g
Нумеричка вредност 3
Изговор (IPA) Израелски хебрејски ɡ
Ашкенаски хебрејски ɡ~ɡ̊
Сефардски хебрејски ɡ~ɣ
Јеменитски хебрејски ʒ~ɣ
Тиберијски хебрејски ɡ~ɣ
Реконструисани библијски хебрејски ɡ

Далет (ד)[уреди]

Име Фонолошко dāleth
Израелски изговор dalet
Ашкенаски изговор doles
Транскрипција Стандардна латинична d или dh
Израелски стандард d
Нумеричка вредност 4
Изговор (IPA) Израелски хебрејски d
Ашкенаски хебрејски d~d̥
Сефардски хебрејски d̪~ð
Јеменитски хебрејски или ð
Тиберијски хебрејски или ð
Реконструисани библијски хебрејски

Хе (ה)[уреди]

Име Фонолошко
Израелски изговор he/hei/e/ei
Ашкенаски изговор hei
Транскрипција Стандардна латинична h или
Израелски стандард h1
Нумеричка вредност 5
Изговор (IPA) Израелски хебрејски h~ʔ
Ашкенаски хебрејски h
Сефардски хебрејски h
Јеменитски хебрејски h
Тиберијски хебрејски h
Реконструисани библијски хебрејски h

1 не пише се на крају речи

Вав (ו)[уреди]

Име Фонолошко wāw
Израелски изговор vav
Ашкенаски изговор vov или vof
Транскрипција Стандардна латинична w
Израелски стандард v
Нумеричка вредност 6
Формира самогласнике ô, û
Изговор (IPA) Израелски хебрејски v
Ашкенаски хебрејски v~v̥
Сефардски хебрејски v
Јеменитски хебрејски w
Тиберијски хебрејски w
Реконструисани библијски хебрејски w

Зајин (ז)[уреди]

Име Фонолошко záyin
Израелски изговор zayin
Ашкенаски изговор zayin
Транскрипција Стандардна латинична z
Израелски стандард z
Нумеричка вредност 7
Изговор (IPA) Израелски хебрејски z
Ашкенаски хебрејски z
Сефардски хебрејски z
Јеменитски хебрејски z
Тиберијски хебрејски z
Реконструисани библијски хебрејски ʣ

Хет (ח)[уреди]

Име Фонолошко ḥêṯ (архаично ḫêṯ)
Израелски изговор chet
Ашкенаски изговор ches
Транскрипција Стандардна латинична (архаично )
Израелски стандард h1
ch2
Нумеричка вредност 8
Изговор (IPA) Израелски хебрејски x~ħ
Ашкенаски хебрејски x
Сефардски хебрејски ħ
Јеменитски хебрејски ħ
Тиберијски хебрејски ħ
Реконструисани библијски хебрејски x~X

1 на почетку и након сугласника
2 на осталим местима у речи

Спољашње везе[уреди]