Хелен

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хелен (грч. Еλλην, лат. Hellen) је у грчкој митологији праотац Хелена или Грка. Син Деукалиона, оснивача људског рода.

Митологија[уреди]

Хелен је имао три сина:

Еол је постао праотац еолоског племена, Дор дорског племена, а Ксут јонског и ахејског племена и то захваљујући својим синовима Јону и Ахеју које је имао са својом женом Креусом, кћерком атинског краља Ерехтеја.

Хелен је имао брата Етлија, чији су синови Етол и Епеј били оснивачи племена Етолаца и Епејаца.

Легенда о Хелену и његовим синовима потиче из млађег доба јер се у старим митовима и народним причама се не помиње Хелен. Вероватно је требало наћи неког јунака који би објединио и објаснио заједничко порекло свих Хелена, како су Грци сами себе звали.[1]

Називом „Грци [2] Римљани звали целокупно становништво Грчке - Хеладе, према маленом дорском племену, на обали Епира, са којим су, највероватније прво дошли у контакт.

Извори[уреди]

  1. ^ То је последњи камени свод у завршној систематизацији грчке народне традиције... (Г. Томсон).
  2. ^ “Грци је изведено из латинског „Graeci

Литература[уреди]

  • Војтех Замаровски, Јунаци античких митова, Лексикон грчке и римске митологије, Загреб 1985. pp. 128.