Хелен (митологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хелен или Хеленос (грч. Ἕλενος, лат. Helenus) је син тројанског краља Пријама и његове жене Хекабе.

Етимологија[уреди]

Хелен је облик мушког рода имена Месечеве Богиње Хеле или Хелене. Ово име означава светло или Месец, али и корпу која се употребљавала приликом приношења жртава месечевој богињи. Промена назива Грка у Хелене догодила се 1521. пре наше ере, што се види из парске хронике.[1]

Митологија[уреди]

Када су се родили близанци Хеленос и Касандра, приређена је свечаност у Аполоновом храму. У току свечаности, близанци су у игри заспали, а њихови родитељи и гости су се након гозбе разишли, заборавивши на децу. Тек ујутру, отрезнивши се, схватили су да су деца остала у храму. Када су дошли тамо, угледали су две змије како својим језицима лижу уши уснулим близанцима. Жене су вриснуле и змије су одгамизале у оближњи ловоров жбун.[2] Од тог доба, Хеленос (као и његова сестра) је био обдарен од богова пророчким моћима и духом врача, па је и зато одговарао свог брата Париса од пута у Спарту, јер је тај пут водио ка тројанском рату. Када је рат већ избио, био је добар саветник свом брату Хектору, врховном заповеднику тројанске војске, и преживео је пад родног града.[3] Заправо, у последњој години рата, сукобио се са својим братом Дејфобом око руке лепе Хелене и пошто је њихов отац пресудио на његову штету, љут је напустио Троју и отишао на Иду. Пошто је пророк Калхант рекао Грцима да само Хелен зна како Троја може да се освоји, Одисеј га је потражио, заробио и довео назад. Тада је Хелен прорекао да ће Троја пасти онда када се у грчки логор донесе једна Пелопова кост и тројански Пандион и доведе Неоптелем, Ахилов син.[2] Неоптелем га је, заједно са Андромахом, након рата одвео у Фтију као роба. Када су се ослободили, склопили су брак и настанили се на обали Епира. Ту су основали нови град који је својим изгледом подсећао на Троју.[3] Град је назван нови Илион, а Хелен је подигао и град Бутрот. Сам Епир је назвао Хаонијом. Касније је на свом двору угостио Енеју и друге тројанске избеглице[2], о чему су писали Вергилије у „Енејиди“ и Овидије у својим „Метаморфозама“.[4] Са Андромахом је имао сина Кестрина. Као његова прва супруга се помињала Дејдамија.[5] Према аргивској традицији, био је сахрањен на Аргу.[4]

Други ликови[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  2. ^ а б в г Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  3. ^ а б Војтех Замаровски, Јунаци античких митова, Лексикон грчке и римске митологије, Загреб 1985, стр. 132.
  4. ^ а б Greek Myth Index: Helenus, Приступљено 29. 4. 2013.
  5. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- Greek Mythology Link: Helenus1; Family
  6. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: ACHAEANS, Приступљено 29. 4. 2013.
  7. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: SUITORS OF PENELOPE; -{List of the SUITORS OF PENELOPE