Хематит

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хематит је жељезов оксидни минерал, хемијска формула α-Fe2О3, најстабилнији је и најраспрострањенији од свих жељезових оксида.

Име хематит изведено је од грчке ријечи „хаима“ што значи крв, а односи се на црвену боју овог минерала. Хематит је главни члан хематитове групе минерала коју чине четири минерала идентичне кристалне структуре с општом хемијском формулом Р2О3 гдје је Р = Al3+(корунд), В3+(карелианит), Cr3+(есколаит) или Fe3+.

Хематит из САД

Кристална структура[уреди]

Структура хематита темељи се на хексагонској густој слагалини кисеоникових анјона (О2-) с двије трећине октаедарских шупљина попуњеним жељезовим (Fe3+) катјонима. Хематит кристалиује у хексагонском кристалном систему, просторна група Р3ч с параметрима јединичне ћелије а = 5.03 Å, ч = 13.74 Å.

Физичка својства[уреди]

Боја му зависи о кристалности, а креће се од црвене за фини прах до сиве и црне за узорке већих кристала. Тврдоћа Хематита је од 5 до 5,5 на Мохсовој скали, а специфична тежина варира од 4,9 до 5,3, зависно о узорку.

Хематит је слабо феромагнетичнан материјал на собној температури. Испод температуре Мориновог пријелаза од 260 К магнетско уређење је антиферимагнетско, а изнад Цуриеве температуре од 956 К постаје парамагнетско. Тали се при температури од 1565 °C.

Литература[уреди]

  • Р. М. Цорнелл, У. Schwertmann, The Iron Oxides, Structure, Properties, Reactions, Occurrence and Uses, VCH Publ. Corp, D-69451 Weinheim, Њемачка, 1996.