Хенералифе

Алхамбра, Хенералифе и Албајзин, Гранада*
Светска баштина Унеска
Држава	Шпанија
Врста	Културна
Критеријум	i, iii, iv
Референца	314
Регија†	Европа
Координате	37°10′37″ С, 3°35′7″ З
Историја уписа у светску баштину
Упис	1984.  (8. седница)
Додатни упис	1994.
* Име као на звничној листи светске баштине. † Регију је класификовао УНЕСКО.

Хенералифе (шп.: El Generalife, арапски: Џанат ел Ариф, што значи „Башта архитекте“) је био летњи дворац маварских султана Ал-Андалуза из династије Насрида. Дворац и баште су изграђени током владавине султана Мухамеда III (1302—1309), а убрзо и поново украшавана током владавине Абу I - Валид Исмаила (1313—1324).

Комплекс се састоји од Дворца водене баште (шп. Patio de la Acequia) и Баште Султане (шп. Jardín de la Sultana). У Дворцу водене баште се налази дугачак базен који је окружен цвећњацима, фонтанама, колонадама и павиљонима, а Башта Султане је најочуванији пример средњевековне баште Ал-Андалуског стила. Хенералифе је првобитно био повезан са Алхамбром покривеном стазом која је пролазила преко кланца који их данас раздваја. Хенералифе је једна од најстаријих очуваних маварских башта.

Башта је обнављана у периоду од 1931. до 1951. године. Стазе су поплочане мозаиком облутака у традиционалном гранадском стилу. Бели облутци су са реке Даро, а црни са реке Хенил.

Као један од најзначајнијих шпанских средњевековних културних споменика Хенералифе је 1984. године увршћена на УНЕСКО-ву листу светске баштине у склопу заштићене целине Алхамбра, Хенералифе и Албајзин, Гранада.

Види још

• Списак места Светске баштине у Европи

Спољашње везе

• [1] Званична страна одбора за заштиту и конзервацију Алхамбре и Хенералифеа
• [2] Информације о Алхамбри, Хенералифеу и Гранади
• [3] Информације за туристе о Алхамбри и Хенереалифеу
• [4] Званични туристички сајт округа Гранада
• [5] Сателитски снимак Хенералифеа на Google Maps

Светска баштина у Шпанији

Алхамбра • Хенералифе • Албајзин • Пећина Алтамира • Краљеваска палата Аранхуез • Археолошко налазиште у Мериди • Археолошко налазиште Тарако, Каталонија • Археолошко налазиште Атапуерка • Авила са црквама ван зидина тврђаве • Катедрала у Бургосу • Стари град Касерес • Цркве каталонске романике у Ваљ де Боју • Катедрала у Севиљи • Алказар у Севиљи • Архив Индија, Севиља • Стари град Кордоба • Стари град Куенка • Национални парк у Доњани • Ескоријал • Национални парк Гаранхонај • Ибиза • Рудници злата Медулас • Мудехарска архитектура Арагона • Споменици Овиједа • Краљевина Астурија • Палата каталонске музике, Барселона • Болница Сан Пау, Барселона • Шума палми у Елчеу • Манастир Поблет, Каталонија • Национални парк Монперду на Пиринејима • Пиринеји • Ренесансни споменици у Убеди • Ренесансни споменици у Баези • Пећинско сликарство медитеранског басена на Иберијском полуострву • Римске зидине у Лугу • Пут за Сантијаго • Саламанка • Сан Кристобал де ла Лагуна • Манастири Сан Миљан Јусо и Сусо • Краљевски манастир Санта Марија де Гвадалупе • Сантијаго де Компостела • Стари град Сеговија • Аквадукт у Сеговији • Пијаца свиле у Валенсији • Стари град Толедо • Универзитет и стари град у Алкали де Енарес • Баскијски мост • Парк Гуељ • Палата Гуељ • Фасада Христовог рођења и крипта катедрале Саграда Фамилија • Каса Мила • Каса Висенс • Каса Батљо • Крипта у Колонији Гуељ

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хенералифе