Хенрик Дембињски
| Хенрик Дембински | ||
|---|---|---|
|
|
||
| Лични подаци | ||
| Датум рођења | 16. јануар 1791. | |
| Место рођења | Стрзалков (Пољска) | |
| Датум смрти | 13. јул 1864. | |
| Место смрти | Париз (Француска) | |
Хенрик Дембински (пољ. Henryk Dembiński; Стрзалков, 16. јануар 1791 — Париз, 13. јул 1864) је био пољски инжењер, пустолов и генерал.
Биографија[уреди]
Дембински је рођен 16. јануара 1791. у Стралкову (Strzałków) поред Кракова. У армију је приступио 1809. године и узео је учешће у Наполеоновом походу на исток. Између осталих учествовао је у Бици за Лајпциг 1813. године. После наполеоновог пада враћа се у Пољску и постаје члан доњег дома пољског парламента Конгресне Пољске.
У новембарској буни 1830., постаје успешан вођа пољских снага. После успешних кампања у Литванији 1831., унапређен је у дивизијског генерала и за кратко време постаје врховни командант. Такође је узео учешћа у бици код Велике Денбе (Dębe Wielkie) и Остроленке (Ostrołęka), обе против царске Русије.
После пропасти револуције 1833. године, Дембински емигрира у Француску и у Паризу постаје утицајан политичар и присталица грофа Адама Јежија Чарториског (Adam Jerzy Czartoryski).
У Мађарској револуцији 1848. године постаје главнокомандујући официр северне армије. После првобитних успеха Лајоша Кошута га унапређује у врховног команданта. Подноси оставку после пораза код Каполне. А после битке код Темишвара и Кошутовог бега он Дембински у Турску, где са многим пољским официрима ступа у службу Махмуда II.
Негде око 1850. године се врача у Париз, где и умире 13. јула 1864. године.
Извори[уреди]
- Kovács István: A csigalassúságú tábornok. Henryk Dembinski (Rubicon 1999/4)
- Bona Gábor: Az 1848–49-es honvédsereg felső vezetői (Rubicon 1999/4)
- Hermann Róbert: Az 1848–1849-es szabadságharc nagy csatái, Zrínyi Kiadó – 2004, ISBN 9633273676
- Magyarország hadtörténete két kötetben (főszerkesztő: Liptai Ervin), zrínyi Katonai Kiadó – 1985, ISBN 9633263379
