Хенрик VI, цар Светог римског царства

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хенрик VI

Хенрик VI
Хенрик VI

Датум рођења 1165.
Место рођења Најмеген
Датум смрти 28. септембар 1197.
Место смрти Месина
Титула краљ Немачке
Период 11901197
Претходник/ци Фридрих Барбароса
Наследник/ци Филип Швапски
Титула цар Светог римског царства
Период 11911197
Претходник Фридрих Барбароса
Наследник Отон IV
Порекло и породица
Династија Хоенштауфен
Отац Фридрих Барбароса
Потомство Фридрих II

Хенрик VI, цар Светог римског царства (нем. Heinrich VI.; Најмеген, новембар 1165Месина 28. септембар 1197) је био краљ Немачке (1190—1197), цар Светог римског царства (1191—1197) и краљ Сицилије (1194—1197). Био је члан династије Хоенштауфен.

Влада док је Барбароса у крсташком рату[уреди]

Син је Фридриха Барбаросе, а крунисан је са четири године у Бамбергу још док му је отац био жив јуна 1169. године. Преузео је управљање краљевством 1189, када је Фридрих Барбароса отишао у трећи крсташки рат. Хенрик Лав је искористио одсуство Фридриха Барбаросе па напада Саксонију, са намером да је поново преузме. Хенрик VI је успешно сломио ту побуну у Саксонији. Када се Барбароса удавио 1190. у Салефу током трећег крсташког рата, Хенрик VI постаје једини краљ Немачке.

Постаје цар Светог римског царства и ратује за Сицилију[уреди]

Цар Хенрик VI и Констанца Сицилијанска

Оженио се 1186. са Констанцом Сицилијанском, која је била једини наследник Вилијама II Сицилијанског. Када је Вилијам II Сицилијански умро новембра 1189. очекивало се да Хенрик VI постане одмах краљ Сицилије. Ипак барони јужне Италије бирају за краља Сицилије локалног рођака норманске владајуће фамилије Танкреда I Сицилијанског.

Хенрик је постао цар Светог римског царства априла 1191. у Риму. Сицилијанску круну је морао освајати силом. Хенрик је опседао Напуљ, али епидемија је погодила његову војску, а још тежи удар је била отмица његове жене, која постаје заробљеник код Танкреда.

Добија огроман новац од откупнине Ричарда Лављег Срца[уреди]

Хенрик Лав се поново побунио, тако да се поново вратио у Немачку да се с њим обрачуна. Све невоље Хенрика VI нестале су кад је Леополд Аустријски заробио 1192. енглеског краља Ричарда Лављег Срца. Леополд је Ричарда предао Хенрику VI. Ричард Лављег Срца је ослобођен 1194. након плаћања огромног откупа од 150.000 тадашњих марака, што је представљало двогодишњи приход енглеске круне.

Постаје краљ Сицилије[уреди]

С тим огромним новцем врло лако је створио велику војску, која је могла освојити јужну Италију. Сви су били уплашени нове оснажене царске војске. Са градовима северне Италије склапа 1194. споразум о слободном проласку кроз Северну Италију. И са Хенриком Лавом 1194. склапа споразум, тако да је имао одрешене руке за коначно освајање Сицилије.

Танкред I Сицилијански је умро 1195, остављајући иза себе као наследника седмогодишњег дечака Вилијама III. Хенрик је умарширао у главни град Сицилије Палермо готово без отпора 20. новембра 1195. године. Крунисан је 25. децембра 1195. године. Младог краља Вилијама III је ослепио и кастрирао, а многе сицилијанске племиће је живе спалио.

Постаје најмоћнији краљ Европе[уреди]

Постао је најмоћнији краљ Европе, јер је поред поседа, којима је већ располагао добио и веома богату Сицилију. И дотад је главни део финансија долазио са севера Италије, а не из Немачке. Сицилија је представљала велики нови извор прихода. Хенрик VI се осећао толико јак, да је бродове из Ђенове и Пизе послао натраг не дајући им обећане концесије у јужној Италији. Чак је почео добијати данак од Византије.

Намеравао је да царска круна постане наследна. На сабору у Вирцбургу априла 1196. успео је наговорити већину да изгласају његов предлог. Али на сабору у Ерфурту октобра 1196. одбијен је његов предлог.

Задње године[уреди]

Његов син Фридрих II постаће будући цар и краљ Сицилије и Јерусалима.

Тиранска власт страног краља изазива побуне 1197. у Италији, нарочито на јужној Сицилији, где су Арапи представљали већину становништва. Ту побуну су добро плаћени немачки војници немилосрдно угушили. Те године се припремао за крсташки рат, али 28. септембра 1197. умире од маларије.

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Фридрих I Барбароса
Краљ Немачке
(11901197)
Наследник:
Филип Швапски
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}


Претходник:
Фридрих I Барбароса
цар Светог римског царства
(11911197)
Наследник:
Отон IV
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}