Хенри Норис Расел

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хенри Норис Расел

Portrait of Henry Norris Russell.jpg
{{{опис_слике}}}

Општи подаци
Датум рођења 25. октобар 1877.
Место рођења Ојстер Беј, Њујорк, Њујорк (САД)
Датум смрти 18. фебруар 1957.
Место смрти Принстон, Њу Џерзи, Њу Џерзи (САД)
Рад
Поље астрономија
Школа Универзитет Принстон
Институција Универзитет Принстон
Награде Златна медаља Краљевског астрономског друштва (1921)
Медаља Хенрија Дрејпера (1922)
Брусова медаља (1925)

Хенри Норис Расел (енгл. Henry Norris Russell; Ојстер Беј, Њујорк, Њујорк, 25. октобар 1877Принстон, Њу Џерзи, Њу Џерзи, 18. фебруар 1957) је био амерички астроном, који је, заједно са Ејнаром Херцшпрунгом, развио Херцшпрунг-Раселов дијаграм (1910). Године 1923, у раду са Фредериком Сондерсом, развио је Расел-Сондерсово упарење, познато и као LS упарење.[1][2]

Биографија[уреди]

Расел је рођен 1877. године у Ојстер Беју, Њујорк. Студирао је астрономију на Универзитету Принстон, где је дипломирао 1897. године, а докторирао 1899, под менторством Чарлса Огастеса Јанга. Између 1903. и 1905. године, радио је у Опсерваторији у Кембриџу са Артуром Робертом Хинксом као помоћник истраживача Карнегијеве институције и дошао је под велики утицај Џорџа Дарвина.

Вратио се у Принстон да би постао инструктор астрономије (1905–1908), асистент (1908–1911), професор (1911–1927) и професор истраживач (1927–1947). Такође је био директор Опсерваторије Универзитета Принстон од 1912. до 1947. године. Умро је у Принстону, Њу Џерзи 1957, у 79. години[3]

Новембра 1908. године, Расел се оженио са Луси Меј Кол. Имали су четворо деце. Њихова најмлађа ћерка, Маргарет, удала се за астронома Франка К. Едмондсона 1930-их година.

Објављена дела[уреди]

Расел је био коаутор утицајног двотомног уџбеника 1927. године са Рејмондом Смитом Дуганом и Џоном Квинсијем Стјуартом: Астрономија: Ревизија Јанговог приручника за астрономију (енгл. Astronomy: A Revision of Young’s Manual of Astronomy; Ginn & Co., Бостон, 1926–27, 1938, 1945). Ово је постао стандардни астрономски уџбеник у наредне две деценије. Постојала су два тома: Соларни систем (The Solar System) и Астрофизика и астрономија звезда (Astrophysics and Stellar Astronomy). Уџбеник је популаризовао идеју да су својства звезда (пречник, површинска температура, луминозитет, итд) увелико предодређена масом и хемијским саставом, што је постало познато као Вогт-Раселова теорема (која укључује Хајнриха Вогта, који је независно открио ту везу). С обзиром да се хемијски састав звезде постепено мења са старошћу (обично на нехомоген начин), последица је еволуција звезда.

Награде и признања[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Дејвид Х. Деворкин, Хенри Норис Расел - google books
  2. ^ Џорџ Кин Свитнам, The Command of Light - google books
  3. ^ Мехра, Џагдиш; Хелмут Рехенберг (2001). The Historical Development of Quantum Theory, Vol. 1, Part 2. Springer. стр. 686-. 
  4. ^ „Book of Members, 1780-2010: Chapter R“. Америчка акадамија уметности и наука Приступљено 14. 4. 2011.. 
  5. ^ „Winners of the Gold Medal of the Royal Astronomical Society“. Краљевско астрономско друштво Приступљено 19. 2. 2011.. 
  6. ^ „Henry Draper Medal“. Национална академија наука Приступљено 19. 2. 2011.. 
  7. ^ „Past Winners of the Catherine Wolfe Bruce Gold Medal“. Астрономско друштво Пацифика Приступљено 19. 2. 2011.. 
  8. ^ „Past Recipients of the Rumford Prize“. Америчка акадамија уметности и наука Приступљено 19. 2. 2011.. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Биографије[уреди]

  • Деворкин, Дејвид Х. (2000). Хенри Норис Расел: Декан америчких астронома. Princeton University Press. стр. 528 pages. ISBN 978-0-691-04918-2. 

Умрлице[уреди]