Хенри I

С Википедије, слободне енциклопедије
Хенрик I
Хенрик I Енглески
Лични подаци
Датум рођења1068.
Место рођењаСелби, Јоркшир, Енглеска
Датум смрти1. децембар 1135.(1135-12-01) (66/67 год.)
Место смртиЛион-ла-Форе, Енглеска, данас Француска
Породица
СупружникМатилда Шкотска, Аделиза од Левена
ПотомствоМатилда од Енглеске, William Adelin, Сибила од Нормандије, Robert, 1st Earl of Gloucester, Reginald de Dunstanville, 1st Earl of Cornwall, Henry FitzRoy, Matilda FitzRoy, Countess of Perche, Matilda FitzRoy, Duchess of Brittany, Matilda FitzRoy, Abbess of Montvilliers, Alice FitzRoy, Gilbert FitzRoy, Robert FitzEdith, Lord Okehampton, Fulk FitzRoy, Juliane de Fontevrault, Richard of Lincoln, William de Tracy
РодитељиВилијам Освајач
Матилда Фландријска
ДинастијаНорманска династија
Краљ Енглеске
Период5. август 1100 − 1. децембар 1135.
ПретходникВилијам II Риђи
НаследникСтивен од Енглеске

Хенрик I или Хенри I (енгл. Henry I; око 10681. децембар 1135) је био најмлађи син Вилијама Освајача, енглески краљ од 1100. до 1135. године. Како није имао мушких наследника прогласио је своју ћерку Матилду за наследницу, међутим, и поред тога га је наследио рођак Стефан од Блоа. Познат је под надимком „лав правде“ због његовог великог доприноса рудиментарном административном и правосудном систему тога времена.

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Рођен је 1068. или 1069. године. Његова мајка Матилда Фландријска потиче од саксонског краља Алфреда Великог. Пошто је био најмлађи син, очекивало се да буде бискуп, па је добио јако добро образовање. Био је вероватно први Норман, који је течно говорио и енглески.

Његов отац Вилијам Освајач је пред смрт 1087. одредио да се његови поседи поделе тројици синова (син Ричард је умро пре тога):

Незадовољни Хенри I је свађао једнога брата против другога. Када су браћа за то сазнала, заједно су потписали споразум, по коме ако један од двојице браће умре други добија његове поседе, односно уједињује Енглеску и Нормандију.

Долазак на енглески престо[уреди | уреди извор]

Када је Вилијам II Риђи убијен стрелом у лову 2. августа 1100, Роберт III Нормандијски се враћао из Првог крсташког рата. Роберт је иначе имао лош углед међу норманским племством. Искористивши његову одсутност и лош углед Хенрик I је прихваћен од водећих племића као краљ Енглеске.

Крунисан је 5. августа у Вестминстеру. Своју позицију међу племством осигурава „Повељом слободе“, која је била један претходник Велике повеље слободе, коју је много касније издао Јован без Земље.

Први брак[уреди | уреди извор]

Оженио се Едитом Шкотском, ћерком шкотског краља Малколма III. Едита је била праунука Едмунда II, па је тим венчањем уједињена норманска и стара енглеска линија краљева. Међутим, то је веома разочарало норманске племиће. С друге стране тим потезом Хенри I постаје много прихватљивији англосаксонском становништву.

Освајање Нормандије[уреди | уреди извор]

Роберт II Нормандијски је покушао 1101. да инвазијом Енглеске постане краљ Енглеске. По споразуму из Алтона, Роберт прихвата Хенрика као краља Енглеске и враћа се у Нормандију, а за узврат добија 2.000 марака годишње. Хенрик се 1105. одлучио да уклони непрекидну опасност, која му прети од Роберта, а и да смањи финансијски одлив. Повео је војску у инвазију Нормандије.

Одлучна битка између два брата одиграла се 28. септембра 1106. у малом насељу Теншбреју. Ниједна страна није била спремна за битку. Обе војске су се среле док су кретале једна према другој, не знајући позиције противничке стране. Битка се одвијала на простору од неколико километара. Предвече се Роберт покушао повући, али заробљен је од стране Хенријевих војника.

Краљ Енглеске и војвода Нормандије[уреди | уреди извор]

Након победе Хенрик је затворио брата Роберта. Једном је Роберт покушао да побегне из замка у Кардифу, али поново је ухваћен. Да би спречио Роберта да бежи Хенрик је наредио да му спале очи. Хенрик је преузео војводство Нормандију као део краљевста Енглеске.

Хенрик је имао потешкоћа у Нормандији, па их покушава умањити венчањем свога најстаријег сина за ћерку дотадашњег непријатеља грофа Анжуа Фулка V. Хенрикова ћерка Матилда и Фулков син Жофруа Плантагенет се венчавају, што је много касније довело до уједињења два краљевства под Плантагенетима.

Краљеве активности[уреди | уреди извор]

Хенрикова потреба да финансира учвршћење своје власти доводи до повећања активности на централизацији власти. Као краљ Хенрик је спровео низ социјалних и правосудних реформи, укључујући:

Био је познат и по бруталности. Једном је бацио једног издајицу са куле у Руану. У једном другом случају радило се о размени деце као талаца. Хенриков зет Еустасије је био једна од страна у тој размени. Кад је Еустасије ослепио дете друге стране, Хенрик је дозволио другој страни да ослепи и мучи две Еустасијеве девојчице, које су биле Хенрикове унуке. Хенрикова ћерка се разбеснила и покушала је да убије Хенрика. Хенрик ју је затворио, а она је побегла скоком са велике висине. Много година касније су се помирили.

Смрт[уреди | уреди извор]

Посетио је 1135. Нормандију, да би видео унуке, децу од ћерке Матилде и Жофруа Плантагенета. Хенрик је наговорио своје норманско племство да прихвате Матилду као краљицу након његове смрти. Племство је дало заклетву да ће тако бити. Међутим када је Хенрик умро од тровања храном племство дозвољава да Стефан од Блоа постане краљ. Између царице Матилде и Стефана Блоа се водио дуги грађански рат, познат као раздобље безакоња. Спор је решен тек 1153, Стефановим именовањем Матилдиног сина као наследника.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Ричард I Нормандијски
 
 
 
 
 
 
 
8. Ричард II Нормандијски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Gunnora, Duchess of Normandy
 
 
 
 
 
 
 
4. Роберт I Нормандијски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Conan I of Rennes
 
 
 
 
 
 
 
9. Judith of Brittany
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Ермангарда-Геберга Анжујска
 
 
 
 
 
 
 
2. Вилијам I Освајач
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Fulbert of Falaise
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Herleva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Хенри I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Арнулф II Фландријски
 
 
 
 
 
 
 
12. Балдуин IV Фландријски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Розала од Италије
 
 
 
 
 
 
 
6. Балдуин V Фландријски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Frederick of Luxembourg
 
 
 
 
 
 
 
13. Ogive of Luxembourg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Матилда Фландријска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Иго Капет
 
 
 
 
 
 
 
14. Робер II Побожни
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Аделаида Аквитанска
 
 
 
 
 
 
 
7. Адела од Француске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Вилијам I од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
15. Констанца од Арла
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Adelaide of Anjou
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Енглески краљеви
(1100—1135)