Хенри I

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хенрик I

Хенрик I Енглески
Хенрик I Енглески

Датум рођења 1068.
Место рођења Селби, Јоркшир (Енглеска)
Датум смрти 1. децембар 1135.
Претходник/ци Вилијам II
Наследник/ци Стивен
Порекло и породица
Династија Норманска династија
Отац Вилијам Освајач
Мајка Матилда Фландријска

Хенрик I или Хенри I (енгл. Henry I; око 10681. децембар 1135) је био најмлађи син Вилијама Освајача, енглески краљ од 1100. до 1135. године. Како није имао мушких наследника прогласио је своју ћерку Матилду за наследницу, међутим, и поред тога га је наследио рођак Стефан д Блуа. Познат је под надимком „лав правде“ због његовог великог доприноса рудиментарном административном и правосудном систему тога времена.

Рани живот[уреди]

Рођен је 1068. или 1069. године. Његова мајка Матилда Фландријска потиче од саксонског краља Алфреда Великог. Пошто је био најмлађи син, очекивало се да буде бискуп, па је добио јако добро образовање. Био је вероватно први Норман, који је течно говорио и енглески. Његов отац Вилијам Освајач је пред смрт 1087. одредио да се његови поседи поделе тројици синова (син Ричард је умро пре тога):

  • Роберт III Нормандијски добија војводство Нормандију,
  • Вилијам II Риђи добија краљевство Енглеску и
  • Хенри I добија 5.000 фунти у сребру.

Незадовољни Хенри I је свађао једнога брата против другога. Када су браћа за то сазнала, заједно су потписали споразум, по коме ако један од двојице браће умре други добија његове поседе, односно уједињује Енглеску и Нормандију.

Постаје краљ Енглеске[уреди]

Када је Вилијам II Риђи убијен стрелом у лову 2. августа 1100, Роберт III Нормандијски се враћао из Првог крсташког рата. Роберт је иначе имао лош углед међу норманским племством. Искористивши његову одсутност и лош углед Хенрик I је прихваћен од водећих племића као краљ Енглеске. Крунисан је 5. августа у Вестминстеру. Своју позицију међу племством осигурава „Повељом слободе“, која је била један претходник Велике повеље слободе, коју је много касније издао Јован без Земље.

Хенри I нацртан у Каселовој Историји Енглеске из 1902.

Први брак[уреди]

Оженио се Едитом Шкотском ћерком шкотског краља Малколма III. Едита је била праунука Едмунда II, па је тим венчањем уједињена норманска и стара енглеска линија краљева. Међутим, то је веома разочарало норманске племиће. С друге стране тим потезом Хенрик I постаје много прихватљивији англосаксонском становништву.

Освајање Нормандије[уреди]

Роберт III Нормандијски је покушао 1101. да инвазијом Енглеске постане краљ Енглеске. По споразуму из Алтона, Роберт прихвата Хенрика као краља Енглеске и враћа се у Нормандију, а за узврат добија 2.000 марака годишње. Хенрик се 1105. одлучио да уклони непрекидну опасност, која му прети од Роберта, а и да смањи финансијски одлив. Повео је војску у инвазију Нормандије.

Битка код Тинчебраја[уреди]

Одлучна битка између два брата одиграла се 28. септембра 1106. у малом насељу Тинчебрају. Ниједна страна није била спремна за битку. Обе војске су се среле док су кретале једна према другој, не знајући позиције противничке стране. Битка се одвијала на простору од неколико километара. Предвече се Роберт покушао повући, али заробљен је од стране Хенрикових војника.

Краљ Енглеске и војвода Нормандије[уреди]

Након победе Хенрик је затворио брата Роберта. Једном је Роберт покушао да побегне из замка у Кардифу, али поново је ухваћен. Да би спречио Роберта да бежи Хенрик је наредио да му спале очи. Хенрик је преузео војводство Нормандију као део краљевста Енглеске.

Хенрик је имао потешкоћа у Нормандији, па их покушава умањити венчањем свога најстаријег сина за ћерку дотадашњег непријатеља грофа Анжуа Фулка V. Хенрикова ћерка Матилда и Фулков син Жофруа Плантагенет се венчавају, што је много касније довело до уједињења два краљевства под Плантагенетима.

Краљеве активности[уреди]

Хенрикова потреба да финансира учвршћење своје власти доводи до повећања активности на централизацији власти. Као краљ Хенрик је спровео низ социјалних и правосудних реформи, укључујући:

Био је познат и по бруталности. Једном је бацио једног издајицу са куле у Руану. У једном другом случају радило се о размени деце као талаца. Хенриков зет Еустасије је био једна од страна у тој размени. Кад је Еустасије ослепио дете друге стране, Хенрик је дозволио другој страни да ослепи и мучи две Еустасијеве девојчице, које су биле Хенрикове унуке. Хенрикова ћерка се разбеснила и покушала је да убије Хенрика. Хенрик ју је затворио, а она је побегла скоком са велике висине. Много година касније су се помирили.

Смрт[уреди]

Посетио је 1135. Нормандију, да би видео унуке, децу од ћерке Матилде и Жофруа Плантагенета. Хенрик је наговорио своје норманско племство да прихвате Матилду као краљицу након његове смрти. Племство је дало заклетву да ће тако бити. Међутим када је Хенрик умро од тровања храном племство дозвољава да Стефан д Блуа постане краљ. Између царице Матилде и Стефана Блуа се водио дуги грађански рат, познат као раздобље безакоња. Спор је решен тек 1153, Стефановим именовањем Матилдиног сина као наследника.



Претходник:
Вилијам II
Енглески краљеви
(1100—1135)
Наследник:
Стефан д Блуа
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}