Хептадеканска киселина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хептадеканска киселина
IUPAC име
Други називи Маргаринска киселина
n-маргаринска киселина
n-Хептадеканска киселина
Идентификација
CAS регистарски број 506-12-7 YesY
ChemSpider[1] 10033 YesY
MeSH Heptadecanoic+acid
База података биолошки релевантних молекула 32365
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула C17H34O2
Моларна маса 270.45 g/mol
Агрегатно стање бели кристали
Густина 0.853 g/cm3
Тачка топљења

61 °C

Тачка кључања

227 °C (100 mm Hg)

Растворљивост у води нерастворљива
Сродна једињења
Сродна вишемасне киселине Палмитинска киселина
Стеаринска киселина
Сродна једињења Хептадеканол
Хептадеканал



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Хептадеканска киселина или маргаринска киселина је засићена вишемасна киселина. Њена формула је CH3(CH2)15COOH. Јавља се у масти и млечној масти преживара.[2][3][4][5] Соли и естри хептадеканске киселине се зову хептадеканоати.

Особине[уреди]

Особина Вредност
Particioni koeficijent[6] (ALogP) 6,8
Rastvorljivost[7] (logS, log(mol/L)) -7,2
Polarna površina[8] (PSA, Å2) 37,3

Референце[уреди]

  1. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  2. ^ R. P. HANSEN, F. B. SHORLAND & N. JUNE COOKE (1957). „Occurrence in Butterfat of n-Heptadecanoic Acid (Margaric Acid)“. Nature 179 (98). DOI:10.1038/179098a0. 
  3. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  4. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  5. ^ „Human Metabolome Database, HMDB02259“ Приступљено 8. 11. 2008.. 
  6. ^ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods“. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o. 
  7. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices“. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  8. ^ Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties“. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]