Херој Совјетског Савеза

Из Википедије, слободне енциклопедије
ХЕРОЈ СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА
Golden Star medal 473.jpg
Медаља Златна звезда симбол Хероја Совјетског Савеза
додељује Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Тип Почасни назив
Додељује се Совјетским и страним држављанима
Додељује се за личне или колективне подвиге у служби совјетске државе и друштва
Статус не додељује се више
Статистика
Установљен 16. априла 1934.
Прва награда 20. априла 1934.
Задња награда 24. децембра 1991.
Укупно 12.772
Важносни ред одликовања
Виша награда нема
Нижа награда Орден Лењина
Истоветно са Херој Руске Федерације
Херој Украјине
Херој Белорусије

Херој Совјетског Савеза (рус. Герой Советского Союза) је било највише почасно звање у Совјетском Савезу, установљено 1934. године. Додељивало се за изузетне заслуге, личне или колективне подвиге у служби совјетске државе и друштва. Овим одликовањем одиковано је 12.772 људи. Највећи број хероја одликован је за заслуге током Великог отаџбинског рата Совјетског Савеза од 1941. до 1945. године. Поред звања Хероја Совјетског Савеза добијао се Орден Лењина, Медаља Златна звезда (симбол хероја Совјетског Савеза) и Повеља хероја (грамота) које је додељивао Президијум Врховног савета Совјетског Савеза. По узору на ово одликовање и у другим социјалистичким земљама уведена су слична одликовања хероја.

Историја[уреди]

Звање Хероја Совјетског Савеза установљено је 16. априла 1934. године, одлуком Централног извршног комитета Совјетског Савеза, за личне или колективне услуге држави са извршењем херојских дела. Први примаоци овог звања добијали су само Орден Лењина, тада највише совјетско одликовање, и повељу хероја ("грамота") коју је додељивао Президијум Врховног совјета Совјетског Савеза и која је описивала херојски чин. Да би се Хероји Совјетског Савеза разликовали од осталих носилаца Ордена Лењина, одлуком Президијума Врховног савета Совјетског Савеза, 1. августа 1939. године уведена је Медаља Златна звезда која је се додељивала носиоцима овог звања. Истом одлуком одлучено је да сви дотадашњи носиоци звања добију медаљу. Аутор Медаље Златне звезде био је архитекта Мирон Мержанов.

Другим Указом од 16. октобра 1939. године, утврђен је спољни изглед медаље и предвиђена је и могућност вишекратног награђивања. Према нумерацији хероја, двоструки херој добијао је другу медаљу и бронзану спомен-бисту у отаџбини; троструки херој добијао је трећу медаљу и његова бронзана биста требала је бити постављена у Дворани Совјета у Москви. Давање Ордена Лењина приликом награђивања другом и трећом медаљом, није предвиђено. О додели таквог звања, по чеврти пут, у Указу није речено ни речи, као и о могућем броју награда једном човеку. Пошто је изградња Дворане Совјета у Москви, због рата била одложена, а после рата се одустало од градње, бисте троструких хероја постављале су у Кремљу.

Указом од 6. септембра 1967. године уведен је низ повластица за Хероје Совјетског Савеза. Одлуком из 1973. године уведена је додела Ордена Лењина приликом другог и трећег проглашења за хероја. Пракса доделе титуле хероја више пута укинуо је Врховни совјет Совјетског Савеза 1988. године током перестројке.

После распада Савеза Совјетских Социјалистичких Република овом звању је промењен назив у Херој Руске Федерације, и он се и данас додељује. У Белорусији и Украјини је такође уведено слично одликовање Хероја Белорусије, односно Хероја Украјине.

Број одликованих[уреди]

Укупно је проглашено 12.772 Хероја Совјетског Савеза. Од тога су них 101 проглашени двоструко, 3 троструко и 2 четворостуко. Иако оригинални Статут Хероја Совјетског Савеза није предвиђао четвороструко награђивање, Георгиј Жуков, маршал Совјетског Савеза и Леонид Брежњев, генерални секретар ЦК КПСС-а и председник Президијума Врховног совјета СССР, су под контроверзним околностима, у супротности са статутом, који је остао непромењен до укидања одликовања 1991. године, одликовани четврти пут. Звања Хероја Совјетског Савеза лишено је 74 лица из разних разлога, у највећем броју кривичних дела.

Први носиоци звања Хероја Совјетског Савеза били су пилоти: Анатол Васиљевич Лапидевски, Сигмунд Александрович Леваневски, Васили Сергејевич Молоков, Николај Петрович Каманин, Иван Васиљевич Доронин, Михаил Васиљевич Водопианов и Маврики Трофимович Слепнев учесници успешног проналажења и спашавања посаде пароброда „Чељускин“, у водама Антарктика, 13. фебруара 1934. године. Прва жена проглашена за Хероја Совјетског Савеза била је Валентина Гризобудова, прва жена пилот у Совјетском Савезу, одликована 2. новембра 1938. године.

До почетка 1941. године звање хероја имало је 626 лица, укључујући три жене и петоро двоструко одликованих. Највећи број Хероја Совјетског Савеза, њих 11.635 (92% од укупног броја) одликован је за заслуге током Великог отаџбинског рата Совјетског Савеза. Међу Херојима из Великог отаџбинског рата налази се 87 жена, а прва одликована била је Зоја Космодемјанскаја, совјетска партизанска, 16. фебруара 1942. године. Такође за заслуге током рата одликовано је и 13 градова у Совјетском Савезу, који су добили почасни назив - град-херој.

Фото галерија Хероја Саовјетског Савеза[уреди]

Градови хероји у Совјетском Савезу[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]