Херцеговачки пашалук

Из Википедије, слободне енциклопедије
Херцеговачки пашалук
(недостаје слика заставе) (недостаје слика грба)
Застава Грб
Herzegovina Eyalet, Ottoman Balkans 1850s.png
Херцеговачки пашалук (1833—1851)
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља Ottoman flag Османско царство
Главни град Мостар
Друштво
Званични језици турски, говорни језик: српски
Религија Ислам, Православље, Католичанство
Владавина
Облик владавине Пашалук
Титула владара Паша
Оснивање 1833.
Престанак 1851.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Ottoman Empire (1517-1844).svg Босански пашалук (Османско царство) Босански пашалук (Османско царство) Flag of the Ottoman Empire.svg
Flag of the Ottoman Empire (1517-1844).svg Херцеговачки санџак (Османско царство) Херцеговачки санџак (Османско царство) Flag of the Ottoman Empire.svg
Портал:Историја
Овај чланак је део серије о
историји Босне и Херцеговине, Републике Српске, Црне Горе, Србије:

Херцеговачки пашалук (ејалет) је био отоманска провинција од 1833. до 1851. године. Задња престоница му је био Мостар.

Херцеговачки санџак[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Херцеговачки санџак

Првобитно је формиран херцеговачки санџак 1462. као провинција Османског царства, са седиштем у Фочи. Први херцеговачки санџак-бег је био Хамза-бег. Престоница санџака је касније померена у Пљевља (ранији назив Брезница). Херцеговачки санџак је био део Румелијског, а касније постаје део Босанског пашалука.

Херцеговачки пашалук[уреди]

Херцеговачки санџак је 1833. одвојен од Босанског пашалука и добио је у статус пашалука. Тада је Али-паша Ризванбеговић, рођени Херцеговац, постао полу-независни владар (везир) новоформираног пашалука. Након његове смрти 1851, Херцеговачки пашалук је укинут и његова територија је спојена са Босанским пашалуком, тиме проширујући пашалук Босна.

Херцеговачки пашалук се састојао из следећих области: Пријепоље, Таслиџа са Колашином и Шаранци са Дробњаком, Чајниче, Невесиње, Никшић, Љубиње-Требиње, Столац, Почитељ, Благај, Мостар, Дувно и половина Коњица која је са јужне стране Неретве.

Управитељи[уреди]

Литература[уреди]