Херцеговачки пашалук

С Википедије, слободне енциклопедије
Херцеговачки пашалук
1833.—1851.

Херцеговачки пашалук (1833—1851)
Главни градМостар
РегијаБалкан
Земља Османско царство
Догађаји
СтатусБивша покрајина
Владавина
 • ОбликПашалук
Историја 
• Успостављено
1833.
• Укинуто
1851.
Претходник
Следбеник
Босански пашалук (Османско царство)
Херцеговачки санџак (Османско царство)
Босански пашалук (Османско царство)
Херцеговачки санџак (Османско царство)

Херцеговачки пашалук (ејалет) је био османска провинција од 1833. до 1851. године. Задња престоница му је био Мостар.

Херцеговачки санџак[уреди | уреди извор]

Првобитно је формиран Херцеговачки санџак 1462. као провинција Османског царства, са седиштем у Фочи. Први херцеговачки санџак-бег је био Хамза-бег. Престоница санџака је касније померена у Пљевља (ранији назив Брезница). Херцеговачки санџак је био део Румелијског, а касније постаје део Босанског пашалука.

Херцеговачки пашалук[уреди | уреди извор]

Херцеговачки санџак је 1833. одвојен од Босанског пашалука и добио је у статус пашалука. Тада је Али-паша Ризванбеговић, рођени Херцеговац, постао полу-независни владар (везир) новоформираног пашалука. Након његове смрти 1851, Херцеговачки пашалук је укинут и његова територија је спојена са Босанским пашалуком, тиме проширујући пашалук Босна.

Херцеговачки пашалук се састојао из следећих области: Пријепоље, Таслиџа са Колашином и Шаранци са Дробњаком, Чајниче, Невесиње, Никшић, Љубиње-Требиње, Столац, Почитељ, Благај, Мостар, Дувно и половина Коњица која је са јужне стране Неретве.

Управитељи[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]