Херцеговачки пашалук
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Херцеговачки пашалук је био отоманска провинција од 1462. до 1851. године. Задња престоница му је био Мостар.
Садржај |
Херцеговачки санџак [уреди]
Првобитно је формиран херцеговачки санџак 1462. као провинција Османског царства, са седиштем у Фочи. Први херцеговачки санџак-бег је био Хамза-бег. Престоница санџака је касније померена у Пљевља (ранији назив Брезница). Херцеговачки санџак је био део Румелијског ејалета, а касније постаје део Босанског пашалука.
Херцеговачки пашалук [уреди]
Херцеговачки санџак је 1833. одвојен од Босанског пашалука и добио је у статус пашалука. Тада је Али-паша Ризванбеговић, рођени Херцеговац, постао полу-независни владар (везир) новоформираног пашалука. Након његове смрти 1851, Херцеговачки пашалук је укинут и његова територија је спојена са Босанским пашалуком, тиме проширујући пашалук Босна.
Херцеговачки пашалук се састојао из следећих области: Пријепоље, Таслиџа са Колашином и Шаранци са Дробњаком, Чајниче, Невесиње, Никшић, Љубиње-Требиње, Столац, Почитељ, Благај, Мостар, Дувно и половина Коњица која је са јужне стране Неретве.
Управитељи [уреди]
Литература [уреди]
- Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа.
