Херцшпрунг-Раселов дијаграм

Из Википедије, слободне енциклопедије
Х-Р дијаграм

Херцшпрунг-Раселов дијаграм или Х-Р дијаграм, назван по творцима Ејнару Херцшпрунгу и Хенрију Норису Раселу, је моћан теоријски „алат“ који повезује ефективну температуру (апциса дијаграма) и луминозност (ордината дијаграма) звезда. Ове две величине зависе од основних особина звезде (маса, старост и хемијски састав) и не могу се измерити директно посматрањима. Ипак, постоји веза између ефективне температуре и колор-индекса, као и између луминозности и привидне величине (а тиме и апсолутне), па је могуће добити и верзију Х-Р дијаграма са величинама које се могу измерити посматрањима, боју звезде и магнитуду звезде. Овакав Х-Р дијаграм се назива дијаграм боја-магнитуда.

Трансформација Херцшпрунг-Раселовог у дијаграм боја-магнитуда није најједноставнија и зависи од разних фактора: удаљеност, старост, хемијски састав, гравитација на површини звезде, унутрашња структура, као и структура атмосфере звезде.

Опис[уреди]

Положај Сунца на Х-Р дијаграму

У зависности од физичких особина, зависи и положај звезде на Х-Р дијаграму. Највећи број звезда се налази на главном низу дијаграма (ту је и Сунце), a звезде се еволутивно померају по дијагонали главног низа: по формирању звезде се налазе углавном налазе у доњем десном делу дијаграма где су хладније и мање луминозне звезде. Временом напредују ка горњем левом делу где су топлије и луминозније звезде. Одатле се одваја грана џинова и суперџинова ка горе десно, и то су велике звезде (а тиме и хладне) које имају велику луминозност. Доле десно се налази грана белих патуљака, малих звезда мале луминозности, али велике температуре.

Значај[уреди]

Х-Р дијаграм служи за разазнавање разних типова звезда, за одређивање и боље разумевање еволуције звезда и физичких особина како појединачних, тако и звезданих скупова: отворених јата, глобуларних јата и галаксија. Помоћу Х-Р дијаграма могуће је тестирати теоријске претпоставке и предвиђања из модела еволуција звезда при упоређивању са посматрањима; одредити старост, хемијски састав и удаљеност неког звезданог скупа, па чак и сазнати његову историју, односну претходну еволуцију.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Општа астрофизика, М. Вукићевић-Карабин, О. Атанацковић-Вукомановић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд

Спољашње везе[уреди]