Хетин
| Хетин |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Покрајина |  Војводина |
| Управни округ | Средњобанатски |
| Општина | Житиште |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 763 |
| Густина становништва | 27 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 65 m |
| Површина | 28,4 km² |
 Хетин
Хетин на мапи Србије
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23235 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | ZR |
Координате: 45° 39′ 25" СГШ, 20° 47′ 17" ИГД
Хетин (мађ. Tamásfalva или Hetény) је насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском управном округу. Налази се близу румунске границе. Према попису из 2002. било је 763 становника (према попису из 1991. било је 881 становника).
Садржај |
Историја [уреди]
Кратак преглед историје насеља: Први писани трагови о селу датирају из 1472. године када се појавило под именом Хетино.
У првој половини 18. века ове пределе купује властелин Хетењи. Истовремена се досељавају први досељеници који су радили на овом поседу. Они оснивају насеље под називом Хетење по власнику Хетењију. Средином 18. века ове пределе купује велепоседник Комари Бедећковић Тамаш. Он доводи радну снагу. Тако су се 1841. године доселили Мађари. Нови досељеници подижу ново насеље у непосредној близини Хетењија и дају му име по Тамашу - Тамашфалва. Ова два насеља спајају се у једно 1897. године. 1923. године Тамашфалва добија ново име: Хетин.
Управа, образовање и здравство [уреди]
У Хетину постоји католичка црква, веома стара, две продавнице, једна пошта и амбуланта у коју долази доктор два пута недељно. Постоји и адвентистичка црква која је тренутно пуста, јер у селу нема више верника. Такође, постоји и матичар и огранак општине-месна канцеларија у којој се обављају административни послови.
Село има две школске зграде од којих је сада само једна у употреби (од 1974.). Настава у школи се одвија на два језика мађарском и српском одвојено у комбинованим одељењима од првог до четвртог разреда. Ученици од петог до осмог разреда наставу похађају у 18 km удаљеном селу Српски Итебеј од 1974. године. У почетку су ученици путовали аутобусима редовног линијског превозника, да би 2002. године општина обезбедила посебан аутобус за превоз. Ученици средњих школа, који се школују у Зрењанину удаљеном безмало 60 km, свакодневно путују у школу редовним аутобуским линијама. Неколико ученика се школује и у школама у Суботици. Малобројни студенти студирају у Новом Саду, Суботици и Београду.
Спорт [уреди]
Фудбал је најзаступљенија спортска дисциплина мада је било и данас има талената и за друге спортове. Фудбалски клуб „Тереквеш"-"Törekvés" основан је 1920. године и постоји и данас. Сада се такмичи у општинској лиги, а старији фудбалери памте и славније дане.
Демографија [уреди]
У насељу Хетин живи 638 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,8 година (44,9 код мушкараца и 48,5 код жена). У насељу има 328 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,33.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Мађари | 406 | 53,21% | ||
| Срби | 306 | 40,10% | ||
| Роми | 10 | 1,31% | ||
| Југословени | 8 | 1,04% | ||
| Хрвати | 4 | 0,52% | ||
| Црногорци | 1 | 0,13% | ||
| Словенци | 1 | 0,13% | ||
| Румуни | 1 | 0,13% | ||
| непознато | 3 | 0,39% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 1 | ||
| 80+ | 7 | 30 | ||
| 75-79 | 13 | 22 | ||
| 70-74 | 18 | 38 | ||
| 65-69 | 27 | 32 | ||
| 60-64 | 47 | 38 | ||
| 55-59 | 27 | 35 | ||
| 50-54 | 29 | 34 | ||
| 45-49 | 21 | 13 | ||
| 40-44 | 21 | 16 | ||
| 35-39 | 26 | 25 | ||
| 30-34 | 21 | 20 | ||
| 25-29 | 23 | 20 | ||
| 20-24 | 12 | 10 | ||
| 15-19 | 13 | 15 | ||
| 10-14 | 23 | 24 | ||
| 5-9 | 17 | 21 | ||
| 0-4 | 9 | 14 | ||
| просек | 44.9 | 48.5 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 306 | 84 | 189 | 20 | 12 | 1 |
| Женски | 349 | 44 | 190 | 99 | 15 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 166 | 135 | - | - | 12 | - | 9 | 1 | 1 | 6 |
| Женски | 134 | 111 | - | - | 6 | - | - | 7 | 1 | - |
| Оба | 300 | 246 | - | - | 18 | - | 9 | 8 | 2 | 6 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 2 | - | - | - | - | - | - | |
| Женски | - | - | 1 | 5 | 2 | - | 1 | - | - | |
| Оба | - | - | 3 | 5 | 2 | - | 1 | - | - |
Референце [уреди]
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
Спољашње везе [уреди]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
|
|||||||
