Хигсов бозон
У стандардном моделу физике елементарних честица Хигсов бозон, понекад назван и Браут-Енглерт-Хигс бозон или БЕХ бозон, хипотетичка је елементарна честица, бозон, која је квант Хигсовог поља. Поље и честица омогућавају тестирање хипотезе о поријеклу масе елементарних честица. У популарној култури, Хигсов бозон такође се назива и Божијом честицом, назив који многи научници презиру, након наслова књиге физичара и нобеловца Леона Ледермана Божија Честица: Ако је свемир одговор, шта је питање? из 1993. У овој књизи аутор говори да је откриће честице значајно за коначно разумијевање структуре материје.
О бозону [уреди]
_cropped.jpg)
Постојање Хигсовог бозона предвиђено је 1964. године као објашњење за Хигсов механизам, механизам по којем елементарне честице добијају масу. Док се сматра да је потврђено постојање Хигсовог механизма, сам бозон - камен темељац ове теорије - није посматран и његово постојање није било потврђено. Његово привремено (неутврђено) откриће у јулу 2012. године може потврдити да је Стандардни Модел у суштини тачан. Алтернативне теорије као извори Хигсовог механизма којима не треба Хигсов бозон су такође могуће и биле би размотрене у случају да је постојање Хигсовог бозона одбачено.
Хигсов бозон назван је по Питеру Хигсу, који је 1964. године написао један од три револуционарна рада који говоре о ономе што је сада познато као Хигсов механизам и описују везу између Хигсовог поља и бозона. Међутим, Хигс није био први који је описао овај феномен: мјесец дана прије, Роберт Браут и Франсоа Енглерт написали су сличан рад.
Зато што је Хигсов бозон веома велика честица, и распада се скоро одмах пошто настане, само акцелератор честица велике енергије може да га посматра и сними. Експерименти који су потврдили и одредили природу Хигсовог бозона користећи велики хадронски сударач (ЛХЦ) у ЦЕРН-у, почели су ране 2010. године, и извођени су у теватрону Фермилаб-а до 2011.године, када се затворио.
4. јула 2012.године, два главна експеримента на великом хадронском сударачу (АТЛАС и ЦМС) су оба, независно један од другог, потврдили постојање дотада непознате честице чија је маса око 125 GeV/c2 (што износи око 133 маса протона, по реду од 10-25 килограма), што се „поклапа са Хигсовим бозоном“, и широко се вјерује да је управо то Хигсов бозон. Објавили су да је потребно даље испитивање да би се утврдило да је то заиста Хигсов бозон, а не нека друга непозната честица (која има теоретски предвиђене особине Хигсовог бозона) и, ако је тако, да се одреди коју верзију Стандардног Модела најбоље подржава.
Литература [уреди]
- G.S. Guralnik, C.R. Hagen and T.W.B. Kibble (1964). „Global Conservation Laws and Massless Particles“. Physical Review Letters 13 (20): 585. Bibcode 1964PhRvL..13..585G. DOI:10.1103/PhysRevLett.13.585.
- G.S. Guralnik (2009). „The History of the Guralnik, Hagen and Kibble development of the Theory of Spontaneous Symmetry Breaking and Gauge Particles“. International Journal of Modern Physics A 24 (14): 2601–2627. arXiv:0907.3466. Bibcode 2009IJMPA..24.2601G. DOI:10.1142/S0217751X09045431.
- Guralnik, G S; Hagen, C R and Kibble, T W B (1967). Broken Symmetries and the Goldstone Theorem. Advances in Physics, vol. 2
- F. Englert and R. Brout (1964). „Broken Symmetry and the Mass of Gauge Vector Mesons“. Physical Review Letters 13 (9): 321. Bibcode 1964PhRvL..13..321E. DOI:10.1103/PhysRevLett.13.321.
- P. Higgs (1964). „Broken Symmetries, Massless Particles and Gauge Fields“. Physics Letters 12 (2): 132. Bibcode 1964PhL....12..132H. DOI:10.1016/0031-9163(64)91136-9.
- P. Higgs (1964). „Broken Symmetries and the Masses of Gauge Bosons“. Physical Review Letters 13 (16): 508. Bibcode 1964PhRvL..13..508H. DOI:10.1103/PhysRevLett.13.508.
- P. Higgs (1966). „Spontaneous Symmetry Breakdown without Massless Bosons“. Physical Review 145 (4): 1156. Bibcode 1966PhRv..145.1156H. DOI:10.1103/PhysRev.145.1156.
- Y. Nambu and G. Jona-Lasinio (1961). „Dynamical Model of Elementary Particles Based on an Analogy with Superconductivity“. Physical Review 122: 345–358. Bibcode 1961PhRv..122..345N. DOI:10.1103/PhysRev.122.345.
- J. Goldstone, A. Salam and S. Weinberg (1962). „Broken Symmetries“. Physical Review 127 (3): 965. Bibcode 1962PhRv..127..965G. DOI:10.1103/PhysRev.127.965.
- P.W. Anderson (1963). „Plasmons, Gauge Invariance, and Mass“. Physical Review 130: 439. Bibcode 1963PhRv..130..439A. DOI:10.1103/PhysRev.130.439.
- A. Klein and B.W. Lee (1964). „Does Spontaneous Breakdown of Symmetry Imply Zero-Mass Particles?“. Physical Review Letters 12 (10): 266. Bibcode 1964PhRvL..12..266K. DOI:10.1103/PhysRevLett.12.266.
- W. Gilbert (1964). „Broken Symmetries and Massless Particles“. Physical Review Letters 12 (25): 713. Bibcode 1964PhRvL..12..713G. DOI:10.1103/PhysRevLett.12.713.
Спољашње везе [уреди]
