Хидроенергија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хидроенергија је енергија која потиче од снаге воде (hydro), па отуда и њен назив. Представља конвенционалан обновљиви извор енергије, који се вековима користи за добијање механичке, а већ дуже од сто година и електричне енергије.

Историја[уреди]

У старим воденицама за млевење брашна, енергија воде која се креће је преношена на воденичко коло, које се окретало и преко осовине преносило кретање на млински камен, који је дробио зрневље у брашно. Сличан директан механички пријенос је кориштен за пилане и разне друге потребе.

Предност директних метода је била једноставност, поузданост и практично „бесплатна“ енергија уз врло мало приметног утицаја на околину.

После открића електричног генератора у 19. веку, почеле су да се граде све веће хидроелектране, гдје се механичка енергија воде претвара у електричну у генератору. Једна од првих која је производила наизменичну струју, са учешћем Николе Тесле, је подигнута на Нијагариним водопадима, САД и Канада. Предност овога је да се енергија преко жица може пренети на велике удаљености. Раније фабрике су често морале да буду на обалама река да искористе директну хидроенергију, поготово прије открића парне машине. Парне машине међутим нису биле погодне за мале потрошаче, па је тек појава јефтиног електрицитета из хидроелектрана решила тај проблем.

Хидроелектрана-шема: А-резервоар, Б-зграда, Ц-турбина, Д-генератор, Е-улаз воде, Ф-цев за воду, Г-високонапонске линије, Х-река

Карактеристике[уреди]

Ради проучавања хидроенергетике потребно је познавати неколико карактеристика овог потенцијала.

  • Теоријски потенцијал водних снага је теоретски могућа снага коју водоток може дати без обзира на техничку и економску страну остварљивости постројења. За рачун овог показатеља је потребно познавати висинске разлике за дата јединична одстојања, тј. подужни профил река и потока, трајање и учестаност снага, распоређеност снага дуж тока, расподела снага у функцији времена, просечне и максималне протоке.
  • Технички искористив водни потенцијал се одређује на основу разраде неког техничког решења када се утврди реално остварив потенцијал годишње производње енергије.
  • Економски искористив водни потенцијал је онај део технички искористивог потенцијала чија се експлоатација економски исплати.

Данас се у свету користи 18% технички искористивог, односно 28% економски искористивог потенцијала. Највећи део неискоришћених резерви се налази у земљама у развоју.

Према стартегији енергетике у Републици Србији[1] је технички потенцијал хидроенергије у Србији око 17000 GWh, од чега је искоришћено око 10000 GWh. Од неискоришћених а технички остваривих 7000 GWh, у великим хидроелектранама је потенцијал 5200 GWh, а у малим хидроелектранама 1800 GWh.

Развојне могућности[уреди]

Хидроенергија пружа велике могућности за даљи развој. Иако су веће реке углавном искоришћене, мање реке и потоци пружају могућности за даљу градњу, поготово хидроелектрана проточног типа или са малим бранама.

Када се говори о хидроенергији онда се ту првенствено продразумева енергија водотокова (тј. енергија река). Енергија глечера и енергија морских струја су у овом тренутку неисплативе и технички захтевне за коришћење, те се не користе или је њихово коришћење у експерименталној фази (енергија морских струја)[тражи се извор од 09. 2009.]. Енергија плиме и осеке своје постојање дугује гравитационом дејству Месеца. Енергија таласа је дериват енергије ветра, те се некад наводи одвојено од хидроенергије. Енергија таласа, енергија плиме и осеке и енергија морских струја уопштено се сврставају у енергију мора.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015 зип, Приступљено 29. 4. 2013.

Литература[уреди]

  • Electrical Machines, Drives, and Power Systems, 4th edition, Theodore Wildi, ISBN 0-13-082460-7

Спољашње везе[уреди]

  • Пеламис, генератор на морским таласима на обалама Португала [1]
  • Морски генератор, електрана на морским струјама у Северној Ирској [2]