Хидролиза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Hidroliza.jpg

Хидролиза је хемијска реакција која се заснива на распаду молекула хемијских једињења на два мања фрагмента под утицајем контакта са водом или воденом паром. У посебном случају хидролизе соли то је реакција јона са водом (углавном се ствара кисела или базна средина). Хидролиза је посебна грана солволизе.

Реакције хидролизе[уреди]

Обично се реакција хидролизе одвија по општем шаблону:

A-B + H2O → A-H + B-OH

мада постоји могућност и за сложеније механизме те реакције, нпр.

A-B + 2 H2O → A-OH + B-OH + H2

које се одигравају у гасовитој фази при високим температурама, или у условима електролизе

Хидролиза је супротан процес од хидролитичке кондензације - тј. реакције спајања два или више молекула са издвајањем молекула воде.[1]

Многе реакције хидролизе су повратне, при чему смер реакције зависи од њених услова:

Нпр. хидролиза естара:

RCOOR' + H2O → RCOOH + R'OH

захтева додавање одређене количине воде у реакциони систем; уколико нема довољно воде настаје реакција кондензације тек настале киселине (RCOOH) и алкохола (OH), која је у ствари иста као и претходна само супротног смера[1]:

RCOOH + R'OH → RCOOR' + H2O

Реакција хидролизе није исто што и Електролитичка дисоцијација.

Дисоцијација се заснива на распаду молекула под дејством растварача (растварач може бити и вода) али без грађења ковалентних веза са њим, док се хидратација заснива на стварању комплексних једињења са водом везаних водоничном везом.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd ed.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]