Хилари Клинтон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хилари Клинтон

Званични државни портрет Хилари Клинтон, 2009.
Званични државни портрет Хилари Клинтон, 2009.

Биографија
Супружник Бил Клинтон (у браку од 1975)
Деца Челси Клинтон ( рођена 1980)
Држављанство Американка
Политичка партија Демократска странка (од 1968)
Диплома са Велсли колеџ
Универзитет Јејл
Професија Адвокат
Потпис HRCsignature2.svg
Списак првих дама САД
Списак државних секретара САД
Мандат(и)
67. Државни секретар САД
21. јануара 2009 — 3. фебруар 2013.
Председник Барак Обама
Влада Обамина администрација
Претходник Кондолиза Рајс
Наследник Џон Кери
Сенатор Њујорка
3. јануар 2001. — 21. јануар 2009.
Избори 7. новембар 2000.
Реизбор(и) 7. новембар 2006.
Претходник Данијел Патрик Мојниана
Наследник Кирстен Џилибренд
42. Прва дама САД
20. јануар 1993. — 20. јануар 2001.
Председник Бил Клинтон
Претходник Барбара Буш
Наследник Лора Буш
Прва дама Арканзаса
11. јануар 198312. децембар 1992
Председник Бил Клинтон
Претходник Геј Денијелс Вајт
Наследник Бети Тејкер

Great Seal of the United States (obverse).svg Department of state.svg

Хилари Дајен Родам Клинтон (енгл. Hillary Diane Rodham Clinton; рођена 1947. године у Чикаго) бивши је амерички државни секретар, сенатор и прва дама. Од 2009. до 2013. била је 67. државни секретар у администрацији Барака Обаме. Раније је представљала Њујорк у Америчком Сенату (2001-2009). Пре тога, као супруга председника Била Клинтона, била је прва дама од 1993 до 2001. На изборима 2008. водећи је кандидат демократа.

Пореклом из Илиноиса, 1975. се преселила у Арканзас и удала за Била Клинтона. Хилари се у Арканзасу залаже за децу и породицу до 1977. 1978. године постала је прва жена председник корпорације за правне услуге. Била је један од сто најутјецајнијих адвоката Америке. Као прва дама Арканзаса од 1979. до 1981. и 1983. до 1992, водила је радну групу која реформише образовни систем Арканзаса.

1994. године, као прва дама САД-а, њена главна иницијатива, план Клинтонове здравствене заштите, није добила одобрење од Конгреса. Међутим 1997. и 1999. Клинтонова је одиграла водећу улогу у залагању за стварање здравственог осигурања деце и одраслих. Са супругом, била је оптужена и сведочила пред федералним судом 1997, због сумње да су учествовали у афери Вотергејт, мада никада није доказано. Њен брак је издржао и аферу Левински 1998.

Након завршетка Клинтоновог мандата, преселили су се у државу Њујорк . Тада се кандидовала и постала први женски сенатор Њујорка. Нако 11. септембра 2001. године, подржала је војну акцију у Авганистану и Ираку, али је касније приговорила да администрација Џорџа Буша води рат у Ираку и оштро се противила. 2006. поново је изабрана за сенатора Њујорка, али је изгубила на председничким изборима од сенатора Барака Обаме 2008.

Обама номинује Клинтонову за новог државног секретара, што у јануару 2009. потврђује Сенат , и проглашава је 67. Америчким државним секретаром. Била је одговорна за Арапско пролеће и залагала се за војну интервенцију у Либији. 2012. је преузела одговорност за безбедносне пропусте у Бенгазију, што је резултирало смрћу америчког конзулата. Посетила је више држава него било који државни секретар у историји САД-а. Залагала се за женска права и слободу на интернету.

Рани живот и образовање[уреди]

Рани живот[уреди]

Хилари Дејан Родам је рођена у Чикагу, у Илиноису. Одрастала је прво у Чикагу, а касније у Парк Риџу . Њен отац Хуг Елсворд Родам (1911-1993), енглеског порекла, је успео у приватном бизнису у текстилној индустрији. Мајка, Дороти Ема Ховел (1919-2011), шкотског, енглеског и француског порекла, је била домаћица. Хилари је одрастала са два млађа брата, Хугом и Тонијем.

Као дете, Хилари је била омиљена ученица у јавној школи у Парк Риџу. Остварила је бројне награда у кухању колача и за роштињем. Учествовала је у пливању, бејзболу и другим спортским активностима. Похађала је Мајн Ес Хај Скул, где је учествовала у школском савету и изради школских новина. Дипломирала је 1965. године. Родитељи су јој жељели да изгради успешну каријеру без обзира на пол.

Одрастала је у политички конзервативној породици. Још у тринаестој години волонтирала је за Републиканску странку за време председничких избора 1964 на страни Барија Голдвотера.

Велси колеџ[уреди]

1965. године Родам се уписује на Велсеи колеџ, где је дипломирала политичке науке. За време студентских дана, била је председница Велсеј младих републиканаца. Касније се повукла са ове позиције. Променила је погледе на грађанска права и Вијетнамски рат. За разлику од 1960. године, када се залагала за радикалне акције против политичког система, тражила је да буде у њему. На трећој години Родам постаје присталица антиратне председничке номинације демократкиње Еугене Макарти. Након убиства Мартина Лутера Кинга, Родам организује дводневни штрајк, а радила је са Велсијем црних ученика, да регрутују што више црних ученика и студената. Почетком 1968 изабрана је за председника удружења Владе Велси колеџа и служи до 1969. Да јој помогну да промени политичке ставове, професор Алан Шехтер именује Родамову за приправника у кући републичке конференције, и похађала је Велси у Вашингтону. Хилари је пзвана од стране њујоршког републиканског представника Чарлса Гудела да помогне гувернеру Нелсону Рокфелеру да се припреми за улазак у кампању за републиканске номинације. Она је присиствовала Републиканској националној конвенцији у Мајамију 1968. године. Међутим, узнемирила се подршци Ричарда Никсона ка Рокфелеру, коју је схватила као "прикривену" расистичку поруку, те тада напушта Републиканску странку заувек.

Када је дипломирала, на захтев колега одржала је први говор у историји Велси колеџа, и добила апалуз у трајању од 7 минута. У говору је критиковала сенатора Едварда Брука, који је говорио прије ње. Тог лета радила је у националном парку Монт Меклејн у Аљасци. Прала је судове и прерађивала рибу за фабрику Валдез , али је добила отказ преко ноћи јер се пожалила на нездраве услове.

Политичка каријера[уреди]

За време председничке изборне кампање 1992. године када се Клинтон први пут кандидовао за америчког председника постала је снажан симбол промењене улоге и статуса жене у америчком друштву. На Правном факултету универзитета Јејл срела је будућег супруга Била Клинтона и своју дугогодишњу менторку Маријан Врајт Еделман, која је основала Дечји одбрамбени фонд - организацију која лобира у корист деце. Хилари Клинтон је у тој организацији радила као адвокат годину дана након што је завршила право 1973. године, а касније је и председавала управним одбором те организације. Године 1974, након што је учествобала у посебној истрази у вези с могућим опозивом америчког председника Ричарда Никсона (афера позната као Вотергејт) преселила се у савезну државу Арканзас где је предавала право на Универзитету у Арканзасу. Годину дана касније удала се за Била Клинтона. Из тог брака родила се ћерка Челси. Године 1977, Хилари се запослила у адвокатској канцеларији Роуз где је радила до 1992. године, специјализујући се за заштиту ауторских права и интелектуалног власништва. У америчком Националном правном листу у два наврата је уврштена међу 100 најутицајнијих америчких адвоката.

Након прве председничке трке у којој је до изражаја дошла и њена професионална каријера, Хилари Клинтон је претрпела критике оних којима је дража била традиционалнија улога прве даме Сједињених Држава. Након преузимања дужности, председник Клинтон ју је именовао за председницу Посебног савета за реформу здравства што је био његов најзначанији потез у унутрашњој политици у првој години његове владавине. Тај савет је разрадио опсежан план здравствене реформе којом би сваки грађанин Сједњених Држава имао здравствено осигурање и који је стављен у процедуру у Конгресу септембра 1993. године. У септембру 1994. вођа сенатске већине Џорџ Мичел објавио је да Конгрес неће подржати предлог закона о реформи здравства, тако да је та реформа пропала. То био највећи пораз Клинтонових. Након пропасти здравствене реформе Хилари се повлачи из круга јавних сарадника председника Клинтона.

Године 1993, Хилари и Бил Клинтон су били под криминалном истрагом везано за аферу Вајтвотер у којој се истраживала њихова евентуална умешаност у новчане манипулације у доба када је Клинтон био гувернер Арканзаса. У јануару 1996, Клинтонови су позвани да сведоче пред судом у вези са том афером.

Званични портрет бившег председника и бивше прве даме

Док је била прва дама Америке посебно се залагала за програм здравственог осигурања деце који је требало да осигура здравствено осигурање милионима радничких породица. Заузимала се и за повећавање фондова за истраживање рака дојке, простате и дебелог црева, као и остеопорозе и дијабетеса. Тада, а и сада, борила се за повећање државних фондова за вакцинисање деце те за борбу против астме и епилепсије. На светској позорници појавила се као тобожњи борац за демократију, верску толеранцију и људска права. С Билом Клинтоном активно је учествовала у политичким процесима у Северној Ирској, на Блиском истоку и на подручју бивше Југославије. Играла је активну улогу у залагању за бомбардовање Србије.

Након победе на изборима за Сенат Сједњених Америчких Држава за једно од два сенаторска мандата за државу Њујорк 7. новембра 2000, очекивало се да ће се сви будући потези некадашње прве даме Сједињених Америчких Држава усмерити на освајање номинације за председничког кандитата Демократске странке већ за 2004. годину. Међутим, Хилари Клинтон је у априлу 2001. изјавила да се не намерава кандидовати за председника Сједињених Држава 2004. године: „То није нешто чиме ће се бавити следећих година. Сенатор сам Њујорка и намеравам да до краја одрадим свој шестогодишњи сенаторски мандат." У новембру 2006. године, поново је изгласана за сенатора. Хилари Клинтон, као сенаторка државе Њујорк, борила се за пореске олакшице малим предузетницима, инвестирање у телекомуникације и истраживање нових технологија како би се младе породице задржале у држаби Њујорку. Године 2003. у продаји се појавила књига у издању издавачке куће Simon & Shuster (која је већ исплатила Хилари аванс од 8.000.000 долара) у којој је Хилари описала како је она доживела аферу с Моником Луински и шта је тада осећала.

Безуспешно је покушала да освоји кандидатуру Демократске странке за председничке изборе 2008. јер је изгубила на примарним изборима од Барака Обаме. У току примарних избора покушала је да освоји већи број гласова умекшавањем свог става о рату у Ираку који је као сенатор подржавала. Залагала се за оштрији став према Русији а за руског премијера Владимира Путина је изјавила да нема душу јер је био запослен у служби КГБ. Током кампање је тврдила да има више искуства у спољној политици од свог противника Обаме наводећи као пример своје путовање у својству прве даме у БиХ 1996. године. Клинтонова је тврдила да је приликом слетања у Тузлу морала да бежи од снајперских метака, међутим касније објављени снимци овог догађаја као и изјаве сведока су натерали Хилари Клинтон да повуче своју изјаву. Након што је изгубила примарне изборе Демократске странке, подржала је кандидатуру Барака Обаме у борби против кандидата Републиканске странке Џона Мекејна. Барак Обама је предложио Хилари Клинтон за државног секретара крајем 2008. и на ту дужност је ступила 21. јануара 2009.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :



Претходник:
Кондолиза Рајс
Амерички државни секретар
2009. –
Наследник:
Џон Кери
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}