Хилари Клинтон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хилари Клинтон

Званични државни портрет Хилари Клинтон, 2009.
Званични државни портрет Хилари Клинтон, 2009.

Биографија
Име при рођењу Хилари Дајен Родам
Датум рођења 26. октобар 1947. (1947-10-26) (66 год.)
Место рођења Чикаго, Илиноис (Застава Сједињених Америчких Држава САД)
Држављанство Американка
Политичка партија Демократска странка
Супружник Бил Клинтон
Деца Челси Клинтон
Диплома са Велсли колеџ
Универзитет Јејл
Професија Адвокат
Потпис HRCsignature2.svg
Списак првих дама САД
Списак државних секретара САД
Мандат(и)
67. Државни секретар САД
21. јануара 2009. — 3. фебруар 2013.
Председник Барак Обама
Влада Обамина администрација
Претходник Кондолиза Рајс
Наследник Џон Кери
Сенатор Њујорка
3. јануар 2001. — 21. јануар 2009.
Избори 7. новембар 2000.
Реизбор(и) 7. новембар 2006.
Претходник Данијел Патрик Мојниана
Наследник Кирстен Џилибренд
42. Прва дама САД
20. јануар 1993. — 20. јануар 2001.
Председник Бил Клинтон
Претходник Барбара Буш
Наследник Лора Буш

Great Seal of the United States (obverse).svg Department of state.svg

Хилари Дајен Родам Клинтон (енгл. Hillary Diane Rodham Clinton; рођена 1947. године у Чикагу) је америчка политичарка, 67. по реду државни секретар САД у администрацији Барака Обаме. На том положају 20. јануара 2009. наслеђује дотадашњег државног секретара Кондолизу Рајс. Такође је била сенаторка за Њујорк у Сенату Сједињених Држава и биша прва дама као супруга 42. председника Сједињених Држава Била Клинтона.

Биографија[уреди]

За време председничке изборне кампање 1992. године када се Клинтон први пут кандидовао за америчког председника постала је снажан симбол промењене улоге и статуса жене у америчком друштву. На Правном факултету универзитета Јејл срела је будућег супруга Била Клинтона и своју дугогодишњу менторку Маријан Врајт Еделман, која је основала Дечји одбрамбени фонд - организацију која лобира у корист деце. Хилари Клинтон је у тој организацији радила као адвокат годину дана након што је завршила право 1973. године, а касније је и председавала управним одбором те организације. Године 1974, након што је учествобала у посебној истрази у вези с могућим опозивом америчког председника Ричарда Никсона (афера позната као Вотергејт) преселила се у савезну државу Арканзас где је предавала право на Универзитету у Арканзасу. Годину дана касније удала се за Била Клинтона. Из тог брака родила се ћерка Челси. Године 1977, Хилари се запослила у адвокатској канцеларији Роуз где је радила до 1992. године, специјализујући се за заштиту ауторских права и интелектуалног власништва. У америчком Националном правном листу у два наврата је уврштена међу 100 најутицајнијих америчких адвоката.

Након прве председничке трке у којој је до изражаја дошла и њена професионална каријера, Хилари Клинтон је претрпела критике оних којима је дража била традиционалнија улога прве даме Сједињених Држава. Након преузимања дужности, председник Клинтон ју је именовао за председницу Посебног савета за реформу здравства што је био његов најзначанији потез у унутрашњој политици у првој години његове владавине. Тај савет је разрадио опсежан план здравствене реформе којом би сваки грађанин Сједњених Држава имао здравствено осигурање и који је стављен у процедуру у Конгресу септембра 1993. године. У септембру 1994. вођа сенатске већине Џорџ Мичел објавио је да Конгрес неће подржати предлог закона о реформи здравства, тако да је та реформа пропала. То био највећи пораз Клинтонових. Након пропасти здравствене реформе Хилари се повлачи из круга јавних сарадника председника Клинтона.

Године 1993, Хилари и Бил Клинтон су били под криминалном истрагом везано за аферу Вајтвотер у којој се истраживала њихова евентуална умешаност у новчане манипулације у доба када је Клинтон био гувернер Арканзаса. У јануару 1996, Клинтонови су позвани да сведоче пред судом у вези са том афером.

Званични портрет бившег председника и бивше прве даме

Док је била прва дама Америке посебно се залагала за програм здравственог осигурања деце који је требало да осигура здравствено осигурање милионима радничких породица. Заузимала се и за повећавање фондова за истраживање рака дојке, простате и дебелог црева, као и остеопорозе и дијабетеса. Тада, а и сада, борила се за повећање државних фондова за вакцинисање деце те за борбу против астме и епилепсије. На светској позорници појавила се као тобожњи борац за демократију, верску толеранцију и људска права. С Билом Клинтоном активно је учествовала у политичким процесима у Северној Ирској, на Блиском истоку и на подручју бивше Југославије. Играла је активну улогу у залагању за бомбардовање Србије.

Након победе на изборима за Сенат Сједњених Америчких Држава за једно од два сенаторска мандата за државу Њујорк 7. новембра 2000, очекивало се да ће се сви будући потези некадашње прве даме Сједињених Америчких Држава усмерити на освајање номинације за председничког кандитата Демократске странке већ за 2004. годину. Међутим, Хилари Клинтон је у априлу 2001. изјавила да се не намерава кандидовати за председника Сједињених Држава 2004. године: „То није нешто чиме ће се бавити следећих година. Сенатор сам Њујорка и намеравам да до краја одрадим свој шестогодишњи сенаторски мандат." У новембру 2006. године, поново је изгласана за сенатора. Хилари Клинтон, као сенаторка државе Њујорк, борила се за пореске олакшице малим предузетницима, инвестирање у телекомуникације и истраживање нових технологија како би се младе породице задржале у држаби Њујорку. Године 2003. у продаји се појавила књига у издању издавачке куће Simon & Shuster (која је већ исплатила Хилари аванс од 8.000.000 долара) у којој је Хилари описала како је она доживела аферу с Моником Левински и шта је тада осећала.

Безуспешно је покушала да освоји кандидатуру Демократске странке за председничке изборе 2008. јер је изгубила на примарним изборима од Барака Обаме. У току примарних избора покушала је да освоји већи број гласова умекшавањем свог става о рату у Ираку који је као сенатор подржавала. Залагала се за оштрији став према Русији а за руског премијера Владимира Путина је изјавила да нема душу јер је био запослен у служби КГБ. Током кампање је тврдила да има више искуства у спољној политици од свог противника Обаме наводећи као пример своје путовање у својству прве даме у БиХ 1996. године. Клинтонова је тврдила да је приликом слетања у Тузлу морала да бежи од снајперских метака, међутим касније објављени снимци овог догађаја као и изјаве сведока су натерали Хилари Клинтон да повуче своју изјаву. Након што је изгубила примарне изборе Демократске странке, подржала је кандидатуру Барака Обаме у борби против кандидата Републиканске странке Џона Мекејна. Барак Обама је предложио Хилари Клинтон за државног секретара крајем 2008. и на ту дужност је ступила 21. јануара 2009.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :



Претходник:
Кондолиза Рајс
Амерички државни секретар
2009. –
Наследник:
Џон Кери
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}