Хипербарична врећа

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хипербарична врећа, Гамоу хипербарична врећа, Гамоу врећа, (енгл. Gamow bag), преносна висинска комора, је специјално конструисана, преносна хипербарична комора, намењена за лечење умерених и изражених знакова и симптома висинске болести и њених компликација, на великим и екстремним висинама, код планинара, алпиниста, војника, носача терета … у планинским условима.[1] Ову оригиналну преносну хипербаричну врећу, измислио је др Игор Гамоу са Универзитета у Колораду.[2]

Историјат[уреди]

Рустем Игора Гамоу (енгл. Rustem Igor Gamow) [2] - научник, класициста, професор, авантуриста – је творац прве хипербаричне вреће, коју је званично патентирао 1990. под називом Гамоу врећа-торба (енгл. Gamow bag).

Прва истраживања Гамоу је започео, у тада јако гломазним хипербаричним коморама, средином осмадесетих година, да би на крају из тих истраживања, настала лака, меке преносиве хипербаричне коморе која изгледа као огромна врећа за спавање (Гамоу врећа-торба), у коју се може сместити једна особа.[2]

Гамоу врећа, је до данас сачувала на десетине живота, а њен први корисник, био је француски алпиниста кога је Гамоу пронашао случајно током првих тестова вреће у Непалу 1988. Гамоу врећа се такође коришћена и за лечење скијаша (са знацима висинске болести) у скијашком центру у Колорадо Рокиу (енгл. Colorado Rockies), под крилатицом;

Викицитати „Они који су болесни данас моћи ће скијати наредни дан..... Гамоу врећа, може успешно да се користи и на летовима спејс шатла...[2]
({{{2}}})

Конструкција[уреди]

Хипербарична врећа, која у испумпаном стању личи на врећу за спавање, је лака преносна барокомора, која је у надудом стању, ваљкастог облика, дужине 213 cm и ширине 53,5 cm). Произведена је од издржљивог најлона, са спољне стране, ојачана армираним кружним најлон каишевима. Кроз отвор, који се затвара рајсфершлусом, омогућен је приступ болеснику у хипербаричну врећу. На врећи се налазе четири прозора који омогућавају визуелни контакт током третмана, два сигуроносна вентила за регулацију притиска, манометар за контролу притиска у хипербаричној врећи (са спољне стране) или висиномер у унутрашњости вреће, прикључак за ножну пумпу и компресор(опционо). Када је ван употреба врећа се пакује у специјалну торбу (малих димензија, тежине од 8-15 kg), конструисану за лако преношење и чување хипербаричне вреће.

Gamov bag.jpg

Притисак у хипербаричној врећи и њено проветравање постиже се упумпавањем ваздуха преко специјалне ножне пумпе, или компресора малих димензија на електрични погон и испусних вентила. Ваздух у хипербаричној врећи упумпава се до притиска од 105 [[mmHg]], (што на пример на висини од 4.250 метара у врећи ствара услове који су еквивалентни надморској висини од 2.100 метара).

Поступак[уреди]

Кроз отвор на врећи смешта се болесник. Врећа се затвара рејсфершлусом који се са спољне стране осигурава кружним најлон каишевима,(да не би дошло до оштећења рајсвершлуса повишеним притиском у врећи и њене нагле расхерметизације). Ножном пумпом врши се удувавање ваздуха све до достизања притиска, што се манифестује изласком вишка ваздуха кроз растеретни сигуроносни вентил који је подешен на притисак од 105 mmHg. Осим ако је у врећу смештен апсорбер угљен-диоксида (сода лајм или натрон креч) врећа се мора допумпавати више пута у једној минути (према упутсву произвођача вреће), у циљу проветравања свежим ваздухом и одржавања притиска.

Компресија (увећање притиска) и декомпресија (снижење притиска) у врећи мора се регулисати лаганим упумпавањем или испуштањем ваздуха уз непрекидни разговара са болесником, како би се избегла појава баротрауматског оштећења ува. У случају појаве бола у уву успорава се или привремено зауставља удувавање/издувавање ваздуха. Током многобројних употреба вреће, нису забележени случајеви баротрауме. Пошто се код појединих болесника јавља ортопнеја, према потреби болесник са тешком акутном висинском болешћу плућа може да се заједно са врећом постави на чврсту површину са издигнутим узлављем од 30-40 cm. Међутим, како се врло брзо, под дејством притиска, поправља ортопнеја унутар вреће, овај маневар обично није потребан.

Код тежих поремећаја дисања у циљу бољих резултата лечења, заједно са болесником у врећу се уноси боца са кисеоником из које се у дисајне путеве болесника брзином од 4-6 лит/мин пропушта кисеоник преко маске за лице или носне каниле. На овај начин постижу се бољи резултати лечења у хипербаричној врећи, за много краће време уз значајну уштеду драгоценог кисеоника (који је на висини увек у дефициту).

Протокол лечења[1][3][уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Висинска болест
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Акутни висински едем плућа
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Акутни висински едем мозга

Трајање лечења у хипербаричној врећи зависи од врсте и тежине поремаћаја;

  • Висинска болест, у хипербаричној врећи у просеку се лечи од 1-2 часа, у зависности од врсте и тежине знакова и симптома.
  • Акутни висински едем плућа, као компликација висинске болести, лечи се у врећи око 4 часа или до ублажавања симптома.
  • Акутни висински едем мозга, као најтежа компликација висинке болести, која може бити удружена и са акутним висионским едемом плућа, захтева најдужи боравак оболелог у врећи, који у просеку траје до 6 часова.

Лечење у хипербаричној врећи треба сматрати, као користан (али привремен) начин лечења, који треба да привремено олакша тегобе болеснику и спречи тешке па и смртне последице. Хипербарична врећа даје довољно времена да се након стабилизације дисања и општег стања организма, болесник што пре спусти на нижу надморску висину, где ће трајно санирати све знаке и симптома болести и примити потпуну медицинску помоћ. Спуштање на нижу надморску висину примењује се обично у већини случајева, и основни је принцип лечења висинске болести и њених компликација.

Како на великим висинама владају ниске температуре (а болесник у врећи лежи непомично више часова) треба га сместити у врећу за спавање, а према потреби опремити и термосом са топлим напитком (заслађен чај). Насупрот томе, ако је врећа на сунцу, треба је заклонити од директног дејства сунчеве светлости, (која дејствује интензивније на висини) и може изазвати прегревања болесника.

Контраиндикације[уреди]

Апсолутне контраиндикације[уреди]

За коришћење хипербаричне вреће, апсолутна контраиндикација је одсуство спонтаног дисања, јер се у врећи без присуства другог лица не може спроводити асистирано - вештачко дисање.

Постоје и тзв. „хипербарични шатори“ („Гамоу шатор“), (који су око два пута већег пречник од стандардне вреће), намењени за смештај два лица, у које може да се смести медицинско особље заједно са болесником у критичном стању и потребна опрема, или два болесника истовремено. Ови „ шатори“ користе се и за лечење деце заједно са једним од родитеља.

Релативне контраиндикације[уреди]

За примену хипербаричне вреће, релативне контраиндикације су;

Извори[уреди]

  1. ^ а б Cymerman, A; Rock, PB. Medical Problems in High Mountain Environments. A Handbook for Medical Officers. USARIEM-TN94-2. US Army Research Inst. of Environmental Medicine Thermal and Mountain Medicine Division Technical Report Приступљено 5. 2. 2010.. 
  2. ^ а б в г Rustem Igor GamowПосеећено 05. фебруара 2010. ((en))
  3. ^ „Successful Use of the Gamow Hyperbaric bag in Treatment of Altitudel Illness at Mount Everest, Journal Of Wilderness Medicine“. wemjournal.org Приступљено 04. 2. 2010.. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]