Хиперинфлација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Новчаница од 100.000.000.000.000 (сто билиона) зимбабвеанских долара, издата 2008. Овај износ је једнак 1.000.000.000.000.000.000.000.000.000 претходних зимбабвеанских долара (пре деноминације 2006).
Последица хиперинфлације у СР Југославији, новчаница од 500.000.000.000 (петсто милијарди) југословенских динара, новчаница са до тада највећим апоеном у историји.

Хиперинфлација је инфлација која је потпуно ван контроле, стање када цене веома брзо расту док валута губи своју вредност. Ниједна од дефиниција хиперинфлације није опште прихваћена. Према једној дефиницији, хиперинфлација је случај када је инфлација више 20% или 30% на месечном нивоу.

Особине[уреди]

Књига Филипа Кагана (Phillip Cagan) Монетарна динамика хиперинфлације (The Monetary Dynamics of Hyperinflation) из 1956. године, сматра се првом озбиљнијом студијом хиперинфлације и њених ефеката. У њој, Каган је хиперинфлацију дефинисао као месечну стопу инфлације од најмање 50%. Међународни рачуноводствени стандард описује четири знака да је у економији можда дошло до хиперинфлације:

  1. Становништво углавном настоји да своју имовину чува у не-валутном облику или у релативно стабилној страној валути. Сав новац у локалној валути се одмах троши док му није пала његова куповна моћ.
  2. Становништво цене углавном прерачунава, иако изражене у домаћој валути, у односу на страну стабилнију валуту. Цене се понекад чак и изражавају у страној стабилнијој валути, иако се роба наплаћује у њеној противвредности у домаћој валути.
  3. Продаје и куповине на кредит постају све омиљенији зато што инфлација умањује вредност рата.
  4. Камате, плате и цене се везују за ценовни индекс, и кумулациона стопа инфлације, у року од три године, достиже или прелази 100%.

Стопе инфлације од неколико стотина процената месечно су се више пута могле видети. Неки од екстремних случајева су:

Хиперинфлација широм света[уреди]

Извештај са девизног тржишта[1]
Курсеви се примењују од 30.12.1993. године
Земља Важи за Курс у динарима
Продајни за
девизе
Куповни за
девизе
Куповни за
ефективу
Аустралија 1 долар 1201323984754 1194137600000 1140401408000
Аустрија 1 шилинг 146792141291 145914022799 142266172229
Белгија 1 франак 49660513927 49363442059 48005947403
Канада 1 долар 1333624791922 1325646976617 1265992862669
Данска 1 круна 264471692041 262889608140 255660143916
Финска 1 марка 309703676230 307851012165 299385109330
Француска 1 франак 303694933862 301878214418 293576563521
Немачка СР 1 марка 1031813388885 1025641025641 1000000000000
Грчка 1 драхма 7193775279 6828958350
Ирска 1 фунта 2519680866600 2391900640000
Италија 100 лира 104247118336 103623506462 101032918800
Јапан 1 јен 15928844090 15833556887 15121046827
Кувајт 1 динар 5952623674421 5917014759120 5650749094960
Холандија 1 гулден 922152836657 916636468741 891428965850
Норвешка 1 круна 238001554489 236577816376 230071926426
Португал 1 ескудос 10138432752 10077784102 9624283817
Шведска 1 круна 214147608205 212866565683 207012735127
Швајцарска 1 франак 1214262191255 1206998409452 1176823449216
В. Британија 1 фунта 2635823102374 2620055466667 2548003941333
САД 1 долар 1781326642555 1770670650676 1721977207782
Евр. обр. јед. 1 ЕКУ 1997218937880 1985271466667
Шпанија 1 пезета 12522478978 12447568834 11887428237
Обрачунски долар износи 1775998646615 динара.
Званична курсна листа за југословенски динар,
објављена у Политици 30. децембра 1993.

Државе које су биле погођене хиперинфлацијом:

Извори[уреди]

  1. ^ "Политика“, 30. децембар 1993.

Спољашње везе[уреди]