Хипија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хипија је рођен 470. п. н. е. у Елиди на Пелепонезу. Хипија је био један разноврстан софиста и славан због његове Менонске способности.

Био је универзалан човек, који је предузимао самосталана истраживања у математици, астрономији, музици и историји и осим тога различите поетске песме написао. Сем тога био је први који је сакупљао мишљења ондашњих писаца и које је класификовао, због тога је сматран за пионира доксографске традиције. Хипија је такође, као и Продикос, припадао другој генерацији софиста. Више пута је слат за Спарту, Атину и Сиракузу са једном важном политичком мисијом. Од Хипијиних записа није практично ништа сачувано и то мало што је сачувано не даје никакву праву слику о његовом разноврсном истраживању.

Претпоставља се да је умро првих година 4. века п. н. е.