Хипократ са Коса
Из Википедије, слободне енциклопедије
-
- За остале употребе, погледајте Хипократ (вишезначна одредница).
| Хипократ са Коса (грч. Ἱπποκράτης) |
|
 |
|
| Рођен | 460. п. н. е. Кос, Грчка |
| Преминуо | 370. п. н. е. Кос, Грчка |
| Занимање | лекар |
Хипократ (грч. Ἱπποκράτης), око 460. до око 370. године п. н. е. са острва Коса, сматра се утемељивачем клиничке медицине (медицине као науке) и најчувенији грчки лекар. Мало се са извесношћу зна о Хипократовом животу, осим да је подучавао на Косу, да је веома много путовао и да је још за живота био изванредно славан. Под његовим именом сачувано је тачно 130 списа. Отприлике половина тих списа представља касније фалсификате, пошто је 100 година распон између првих и последњих примерака у овој „колекцији". Многи списи потписани његовим именом мора да укључују и рад других.
Остали списи сачињавају тзв. Corpus Hippocraticum који садржи списе који су од IV веку п. н. е. били приручна библиотека лекара и дали основу за терминологију која још и данас важи. Тешко је, међутим, издвојити оно што припада само Хипократу. Списи садрже како опште прописе (као, нпр. чувену заклетву лекара), тако и извештаје ο болестима (често у облику белешки), дијагнозе, прогнозе, описе појединих болести (међу њима најзначајнија је расправа Ο светој болести), дијететска упутства (и за здраве). Свим списима је заједничко то што су строго научни, што осуђују праксу свештеника (лечење магијом), што признају природу (physis) као лекареву најбољу помоћницу, а пре свега високу професионалну етику.
Дела су писана јонским дијалектом и, према сврси и постанку, различитим стилом. Најбољи од њих представљају фазу у којој је медицина тежила да постане рационална и научна у свом приступу дијагнози, прогнози и лечењу. Успех у овом покушају је био ограничен, али током 2.000 година бољег рада није било; попут Аристотеловог рада и Хипократове ће идеје доминирати дисциплином и временом постати светиње. Многе болести наведене у Corpus Hippocraticum приписиване су неравнотежи између четири телесна "сока", а лечење се у великој мери сводило на одмор, дијету и вежбе, а не на лекове. Његове анамнезе су задивљујуће концизне и многи од његових описа и коментара још увек нису застарели.
