Хиполох

С Википедије, слободне енциклопедије

Хиполох (грч. Ιππόλοχος) је у грчкој митологији било име више личности.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Име Хиполох указује на веровање да су се свети краљеви „рађали од кобиле“.[1]

Митологија[уреди | уреди извор]

Тумачење[уреди | уреди извор]

Према Роберту Гревсу, мит о томе да је дете било мета која се мора погодити зарад краљевства је највероватније погрешно протумачен, јер им циљ није био да убију дете. Он је сматрао да је прави задатак претендента на престо био да стрелом прође кроз „симбол бесмртности“ — златну змију савијену у клупко и постављену на капу коју је носило дете из краљевске породице. Касније је овај обичај у неким племенима измењен, па је за мету узимана јабука или код дугих, прстен на шлему или се гађало у ушице двогубе секире. Касније је мета била „усавршена“, па је она за Алкона била ред алки, а за Одисеја — ред двогубих секира. Роберт Гревс је направио аналогију са „веселим људима“ Робина Худа, који су гађали сребрне новчиће, баш као и германски стрелци, јер су били противници хришћанства, а паре су биле обележене крстом.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  2. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- Greek Mythology Link: Dictionary; -{Hecamede to Hygia
  3. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: TROJANS, Приступљено 29. 4. 2013.