Хипостаза (медицина)

С Википедије, слободне енциклопедије
Хипостаза
Латинскиhypostasis
Класификација и спољашњи ресурси

Хипостаза од (грч. hypóstasis — застој) или хипостазна хиперемија, (лат. hypostasis) је посебна врста пасивне хиперемије настала код инсуфицијенције циркулације и недовољног артеријског притиска, при чему крв не може да протиче кроз капиларе потребном енергијом.[1] Крв због тога под дејством гравитације застаје у нижим деловима тела сходно законима силе теже.[2]

При усправном положају више крви се налази у доњим удовима. Код болесника у постељи налази се већа количина крви у дорзалним деловима трупа. Ако болесник лежи на леђима онда се највећа количина крви слива у дорзо-базалне делове плућа. Хипостазна хиперемија доводи до сличних последица као и застојна хиперемија и одликује са тамно-плавичастом-црвенкастом бојом ткива. Она се јавља при крају живота болесника и представља већином агоналну појаву, која у плућима припрема терен за појаву запаљење плућа. Ово стање се назива хипостазна пнеумонија.[3]

Такође после наступања смрти долази до сливања крви у ниже партије под дејством сила теже. На овај начин настају мртвачке мрље (лат. livores mortis) које представљају најважнији знак да је наступила смрт.[4]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Handbook on Hyperbaric Medicine Аутор: Daniel Mathieu Сарадник: Daniel Mathieu Издавач: Springer. 2006. ISBN 9781402043765., 812 страница
  2. ^ Арамбашић М и сар. Општа патологија, Дечје Новине, Горњи Милановац, 1990.
  3. ^ Ristić M. Klinička propedevtika, Zavod za izdavanje udžbenika i nastavnih sredstava, Beograd 1990
  4. ^ Ћерамилац А. Патологија механичких повреда, судскомедицински значај. Медицинска књига Београд-Заагреб, 1973



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).