Хипофиза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хипофиза

Хипофиза је мала (око 1cm) ендокрина жлезда на бази мозга, у коштаном удубљењу названом sella turcica. Због њене пресудне улога у регулацији активности других ендокриних жлезда, често се назива „руководећом жлездом”. Хипофиза лучи хормоне под дејством хормона хипоталамуса, са којим је и спојена преко питуитарне петељке, затим аутономног нервног система и повратне спреге ендокриних жлезда на које делује. Хипофиза је физиолошки подељена на два режња: предњи- аденохипофизу и задњи- неурохипофизу, између којих се налази мало, код људи готово закржљало подручје pars intermedia. Два режња су различитог ембрионалног порекла: аденохипофиза потиче од ћелија епитела ждрела, док неурохипофиза настаје из нервног ткива хипоталамуса. Предњи режањ хипофизе лучи 6 важних и неколико мање важних хормона, док задњи лучи два битна хормона. Хормони предњег режња су:

Хормони неурохипофизе су:

  • антидиуретски хормон (вазопресин), који контролише излучивање воде путем мокраће, помажући тако у концентрацији воде у телесним течностима. Поремећен метаболизам вазопресина доводи до тешке болести инсипидног дијабетеса;
  • окситоцин, који омогућава истицање млека од жлезда у дојци до брадавица током сисања и потпомаже рођењу детета на крају гестације тако што изазива контракцију мишића материце.

Аденохипофиза је специфична по томе што садржи неколико различитих врста ћелија за стварање и лучење хормона, па тако за сваки хормон у аденохипофизи обично постоји једна врста ћелије. 30-40% ћелија аденохипофизе луче хормон раста, док је 20-так посто задужено за аденокортикотропин. Иако је број ћелија које луче остале хормоне знатно мањи, реч је о врло потентним хормонима који контролишу битне активности организма, као што су полне функције и рад штитне жлезде.

Хормони неурохипофизе стварају се у телима ћелија хипоталамуса, до које се преносе аксоплазмом нервних влакана.

Производња већине хормона хипофизе под контролом је хипоталамуса. Одвојена од хипоталамуса, хипофиза показује тенденцију смањеног лучења свих хормона осим пролактина. Лучење задњег режња хипофизе контролише се нервним сигналима који настају у хипоталамусу и завршавају се у задњем хипофизном режњу, док лучење аденохипофизе контролишу хормони који се називају хипоталамусни ослобађајући фактори. Они се луче у хипоталамусу, а крвним судовима се преносе до аденохипофизе.

Поремећај лучења хипофизе доводи до бројних патолошких стања, као што су гигантски и патуљаст раст, акромегалија, инсипидног дијабетеса, панхипопитуризма.

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.

Види још[уреди]

Анатомија човјека

Анатомија и геометријске пропорције (Albrecht Dürer)

 
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хипофиза