Хируршка анастомоза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Хируршка анастомоза је операцијом (хируршким захватом), настао спој који има за циљ да изврши спајање између два цеволика или врећаста органа, било да су то крвни судови, једњак, желудац, жучни путеви, црева, мокраћовод итд.[1] Сврха таквих интервенција је побољшање снабдевања крвљу или одвођење садржаја из одређених органа и ткива у неким васкуларним, цревним или уринарним болестима. У дигестивном или уринарном тракту анастомоза врши премошћавање (заобиласком) хируршки одстрањеног дела, стварајући проходност цевастом органу за несметан пролаз његов садржај (хране или мокраће) после ресекције (исецања) његовог оболелог дела.[2]

Индикације за хируршку анастомозу[уреди]

Индикације за хируршку анастомозу могу бити:

  • Заобилажење неуклоњених препрека које ограничавају проходност шупљих органа (сужења-стенозе или механички притисак туморозних маса)
  • Намерно пролазно или трајно стављање неког болесног органа у стање мировања док се не створе повољније прилике за каснијији радикални захват
  • Поновно успостављање континуитета између оперативно пресечених органа.

Начин извођења хируршке анастомозе[уреди]

Врсте хируршке анастомозе

Према начину извођења [1] хируршка анастомоза може бити:

1. Термотерминална (завршно-завршна анастомоза) – у којој се крај једног органа (његовог пресека) спаја се са крајем (пресеком) другог органа.

2. Терминолатерлна (завршно-бочна анастомоза) - у којој се крај једног ушива са бочне стране другог органа.

3. Латеролатерална (бочно-бочна анастомоза) - у којој се бочно (са стране) врши пришивање и спајање два органа, које се може обавити једним од следећих облика анастомозе;

  • изоперисталтичка (једносмерна анстомоза) – нако које се садржај кроз анастомозиране органе креће само одвођењем
  • анизоперисталтичнка (супротносмерна анастомоза) – након које садржај долази до анастомозе у доводном смеру, а затим се из ње креће даље у супротном (антиперисталтичком) смеру.

Анастомоза једњака[уреди]

Анастомозе једњака које се примењују у хирургији су:

  • анастомоза крај са крајем (терминално-терминална), у којој се спајање врши колоном (дебелим цревом)
  • анастомоза крај са страном (терминално-бочна), у којој се спајање једњака врши са танким цревом или желуцем
  • анастомоза страна са крајем (бочно-терминална), најчешће се изводи код високих анастомоза (хипофаринкса-доњи део ждрела)

Анастомоза између црева и желуца[уреди]

Анастомоза између црева[уреди]

Анастомоза жучне кесе и жучних путева[уреди]

Анастомоза крвних судова[уреди]

Значајан напредак у познавању основних етиопатогенетских фактора и патофизиолошких процеса одговорних за настанак и развој исхемијских болести; мозга, срца, плућа, јетре бубрега, удова, узрокованих васкуларнихм поремећајима, отворио је нове хоризонте за планирање и увођење различитих терапијских стратегија за збрињавање ових најсложенијег поремећаја у хуманој медицини.

У том контексту, након свеобухватног сагледавања етиолошких фактора, патогенезе и кључних поремећаја везаних за исхемијске болести, у одређеним строго селекционисаних болесника са овим клиничким ентитетом, своје место у њиховом лечењу је нашла и примена хируршких анастомоза у различитим модалитетима.

Последњих неколико година сведоци смо повећаног интересовање за примену оперативног премошћавања крвних судобва уз примену природног или вештачког материјала. Захваљујући анастомозом успостављеној циркулацији у исхемијом угроженом органу проток крви се лакше обавља. Тако успостављена циркулација у већем обиму доводи крв у предео оштећеног артериског крвног суда и на тај начин оболео крвни суд и орган који он исхрањује спасава од изумирања.[3][4]

Анастомоза мокраћног система[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ а б Anastomoza In: Šerger A, editor. Medical encyclopedia. Volume I. Zagreb: Jugoslovenski leksikografski zavod; 1970. pp. 145−146.
  2. ^ Stulhofer, M. (1992). Kirurgija probavnog sustava. Grafički zavod Hrvatske. Zagreb.
  3. ^ Massimo C, Orazio A, Felice F. Bypass surgery in patients with intracranial stenotic lesions. J Neurosurg 1985; 62:532-38
  4. ^ Jovičić A, Krgović M, Tavčiovski D, Raičević R. Cerebrokardijalni i kardiocerebralni sindromi. JPPTT Srbije, Beograd, 1998.