Хлодовех

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хлодовех I

Хлодовех I
Хлодовех I

Датум рођења 466.
Датум смрти 27. новембар 511.
Порекло и породица

Хлодовех (Clovis I; Хлодовек, Клодвиг, Хлодвиг, Кловис, Клодовек) (46627. новембар 511) је био франачки краљ из династије Меровинга. Постао је први краљ свих Франака и познат је као варварски краљ западне Европе, који постаје хришћанин и тиме оснива прву династију хришћанских краљева западне Европе. Успева од вође Салијских Франака да постане владар огромног подручја од Пиринеја и Медитерана до Рајне.

Франачка победа[уреди]

Кад је постао краљ у данашњој Француској су своје територије држали варвари и римски патриције.

Хлодовех је 486. победио римског патриција Сијагрија, који је био последњи римски управник у северној Галији. Та победа је проширила Хлодовехову власт на већину подручја северно од Лоаре.

Савез са Остроготима и победа над Алеманима[уреди]

После тога Хлодовех прави савез са Остроготима, удајући своју сестру за остроготског краља Теодорика Великог.

Победио је Алемане у бици код Толбијака близу Келна. Хлодовех прелази 496. на хришћанство.

Хлодвехово крштење[уреди]

Крстио се 496. у Ремсу и отад се сви француски краљеви крунисани у Ремсу све до 1825.

Прелазак Хлодовеха на ортодоксно хришћанство[1], религију већине његових поданика, ојачало је везе његових римских поданика и Франака као германских освајача. Постоје они који тврде да је тиме војно ослабио, јер су његови главни вазали били Франци, који су се још држали паганских веровања. Његово крштење је значајна промена, с обзиром да су други германски краљеви, као Визиготи и Вандали прихватали аријанизам, врсту хришћанства која је била проглашена за јерес. Постаје оснивач прве хришћанске династије западне Европе.

Клодвиково крштење

Победа над Визиготима[уреди]

Иако је победио Бургундију 500. у бици код Дижона, није успео потчинити Бургундију.

Уништио је тулуско Визиготско краљевство у бици код Вујеа 507. Визиготи се после тога повлаче у Хиспанију.

Тада цела јужна Француска до Пиринеја постаје део Франачке. Основао је Париз као главни град и успоставио је опатију посвећену светом Петру и Павлу на јужној обали Сене.

После битке код Вујеа византијски цар Анастасије I додељује Хлодовеху титулу конзула. После битке против Визигота имао је низ битака на унутрашњем плану против важнијих вазала, то јест подкраљева. Пред смрт Хлодовех је сазвао први синод галских бискупа у Орлеану, с циљем да се реформише црква и да се створи јака веза цркве и круне.

Смрт[уреди]

Умро је 511. године. После његове смрти Франачку су поделила његова 4 сина: Теудерик, Клодомер, Хилдеберт и Клотар.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Овде се не мисли на „православље“ у данашњем смислу речи, заправо до 1054. и Велике шизме термини „католичанство“ и ортодоксија“, „правоверје“ „православље“ су синоними и односе се на изворно хришћанство, за разлику од многобројних учења која су се појављивала у то доба и била проглашена јересима.

Напомене[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хлодовех