Хлотар II

Из Википедије, слободне енциклопедије
Споразум Хлотара II са Ломбардима

Хлотар II, зван и Клотар II, Хлотар Велики или Хлотар Млађи (584629) је био краљ Франачке (613—629) из династије Меровинга. Он је трећи меровиншки владар и успео је ујединити царство. Истовремено битно је умањио краљевску моћ у корист племића, а припремио је пут уздизању мајордома као великих моћника царства.

Почетак сукоба са Аустразијом и Бургундијом[уреди]

Његов отац Хилперих I умро је пре његовог рођења 584. године. Хлотарова мајка Фредегунда била је регент до своје смрти 597. године. Од тада Хлотар влада али само Неустријом. Аустразијом је владала краљица Брунхилда.

Започео је 599. рат са својим рођаком Теудерихом II из Бургундије и Теудебером II из Аустразије. Био је поражен у тој бици, али друга два брата су се сукобила после тога. Напао је поново Теудерихову Бургундију 605, али не успева да овлада тако да је са Теудериких касније био у сталним сукобима. Теудерих је умро 613. године.

Клотар постаје краљ целе Франачке 613.[уреди]

Мајордом Аустразије и мајордом Бургундије предају та два дела царства на управљање Хлотару II, тако да је Франачка поново након Хлодовеха и Хлотара I уједињена. Дотадашња краљица Аустразије, Брунхилда, није хтела да мирно преда власт. Намеравала је да Теудериховог сина, Зигеберта II постави на престо Аустразије и Бургундије.

Изазвала је побуну дела племства, па је кренула са војском против Хлотара. Међутим напустили су је многи савезници тако да је била присиљена да побегне. Након дуге потере Хлотарови људи хватају њу и младог краља Зигеберта II. Погубљени су по Хлотаровом наређењу.

Даје племству велике концесије[уреди]

Хлотар даје племству велике концесије Париским едиктом 615. године. Париски едикт је једна врста енглеске повеље слободе (Магна Карта).

Тим едиктом забрањено је запошљавање Јевреја у краљевску службу. Племство је добило много већа права, па је царство постало слабије.

Два мајордома, који су Хлотару помогли да дође до краљевства Аустразије и Бургундије успели су да приволе Хлотара да дозволи да мајордом постане доживотна функција и да имају велику законодавну моћ. Тим потезима Клотар је изгубио доста законодавних овлашћења.

Краљевство Аустразију је предао свом сину Дагоберту I. То је поново била политичка цена подршке коју су му давала два највећа племића Аустразије, бискуп Арнулф од Меца и мајордом Пипин I. Тиме су бискуп и мајордом добили велику аутономију деловања.

Хлотар је умро 629. године након 45 година владавине. После њега, моћ краља је битно умањена. Он је припремио пут уздизању мајордома.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]