Ховенија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ховенија
Hovenia dulcis herceg novi.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Rhamnales
породица: Rhamnaceae
род: Hovenia
Биномијална номенклатура
Hovenia dulcis
Thunb.
Екологија таксона
Ховенија у цвету.

Ховенија (Hovenia dulcis Thunb. синоними: Hovenia acerba Lindl. Hovenia inequalis DC.) припада реду Rhamnales, породици Rhamnaceae – кркавине. Род обухвата две врсте чији је ареал Источна Азија (југ Јапана, Северна и Централна Кина и Хималаји), где се простире и до 2000 m.н.в.

Опис врсте[уреди]

Ховенија је ниско, брзорастуће, листопадно дрво, високо 15 m и прсним пречником 40–50 cm, са јајастом круном средње густине и великим бројем мањих бочних грана. Кора је у почетку код младих стабала глатка и сива, касније пуца плитким и уским, уздужним браздама, постаје светлије сива и љушти се у траке испод којих остаје наранџастосмеђа подлога. Пупољци су тамно браон, длакави и са две љуспе. Листови су наизменично распоређени, прости, 10–17 cm дуги и 6–12 cm широки, срцасте или равне (округле) основе, често асиметричне, на петељкама 2,5–5 cm дугим; широко елиптични, при врху зашиљени, извученог врха, по ободу таласасти и тестерасто назубљени, тамно зелени, сјајни, изражене нерватуре.[1]

Цветови су ситни, крем бели, петочлани, мирисни, хермафродитни, самооплодни, скупљени у густе, збијене, гроздасте цвасти. Цветају од половини јуна до августа. Када су лета хладна и свежа, цветање се помера на крај лета па нема плодоношења, или плодови не сазреле. Плодове чине округле тросемене чауре пречника 6 mm на кратким (до 3 mm) петељкама. Чауре су у почетку црвене боје, а касније постају светло сиве или смеђе. Образују се на врховима разраслих, задебљалих, меснатих грана, црвенкасте до смеђе боје. Меснате дршке плодова и гране цвасти имају укус сувог грожђа, јестиве су и најукусније када опадну на земљу, јер се тада концентрација шећера повећа и плодови се осуше. Они садрже 11,4 % глукозе, 4,7 % фруктозе и 12,6 % сахарозе. Семе 3,5-4,5 mm смеђе, заобљено, пљоснато, код микропиле засечено и нешто тамније као и на супротном крају. Семе је са танким слојем ендосперма и лопатастим ембрионом кратке осе.[1]

Однос према еколошким факторима[уреди]

Ховенија је хелиофилна, ксеротермна и медоносна врста, може да поднесе делимичну засену, али за успешан развој и леп изглед треба јој обезбедити отворене положаје са пуно сунца, јер пуна осунчаност доприноси ранијем и обилнијем цветању и плодоношењу. Највише јој одговарају југозападне експозиције. Подноси широк распон земљишних услова, развија се на глиновитим, песковитим, иловастим, киселим и базним земљиштима, али највећу виталност показује на добро дренираним, умерено влажним, песковитим иловачама. Издржава температуре до –5ºС на погодном станишту [2];, на основу искуства са бугарске црноморске обале, саднице млађе од три године страдају на температури –10°С. Старија стабла издржавају краће време на –15°С, при нижим температурама измрзавају млади леторасти, а летална температура је –23°С.[3]

У Европу Ховенија је интродукована 1820. године где успешно расте у зонама 8–10[4] као украсна врста (цветови, листови, плодови). Посебно је ефектна када је у групи, због лепе јесење боје. У Србији не расте, а ретко се налази и у медитеранском делу Црне Горе. Публикације о флори и вегетацији Бококоторског залива[5] и херцегновског подручја[6] не наводе је. Једино Анић пише о неколико стабала у Херцег Новом.[2]

Размножавање[уреди]

Врста се лако размножава генеративно, сетвом семена. Семе пре сетве треба третирати концентрованом сумпорном киселином у трајању од 5-120 минута. После овог третмана исклија 68-88% семена. Механичким озлеђивањем семењаче постиже се 78% исклијалих зрна, док истовремено исклија свега 30% нетретираног семена.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в Грбић, М., Скочајић, Д., Ђукић, М., & Ђунисијевић, Д. (2006): Предсетвени третмани за отклањање дормантности семена Hovenia dulcis Thumb. Гласник Шумарског факултета 93, Београд: 49-57 http://glasnik.sfb.bg.ac.rs/prikazi_clanak.php?id=1092
  2. ^ а б Анић, М. (1959): Ховенија. Шумарска енциклопедија 1, Лексикографски завод ФНРЈ. Загреб:546
  3. ^ Милев, М., Александров, П., Петкова, К., & Илиев, Н. (2004): Посевни материали от широколисни видове. София:170-171
  4. ^ Heinze, W. & Schreiber, D. (1984): Eine neue Kartierung der Winterhärtezonen für Gehölze in Europa. Mittelungen der Deutschen Dendrologischen Gesellschaft: 75
  5. ^ Ђаконовић, Ф. (1976): Дендрофлора приобалног дела унутрашњег бококоторског залива. Магистарски рад. Шумарски факултет, Београд
  6. ^ Поповић, Д. & Стерниша, А. (1971): Флора и вегетација херцегновског подручја с посебним освртом на парковско биље. Херцег-Нови

Спољашње везе[уреди]