Ходидјед

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ходидјед или Одиђед био је средњовјековни утврђени град који се налазио на узвишењу између Пала и Сарајева, тачније на Булозима.

Историјат[уреди]

Данас на Булозима постоји село Одиђед, само стотињак метара испод узвишења Градац, гдје су некада рађена ископавања. Недалеко од узвишења Градац (1.099 мнв) се налази слично узвишење које се зове Градиште, нешто даље је Мачковац (1.095 мнв), а према сјеверу се налази узвишење Сиљевина (1.169 мнв) у чијем подножју се налази каменолом. Цијела ова територија припада општини Источни Стари Град.

Према изворима, на узвишењу Градац налазио се стари град Ходидјед који је изграђен крајем XIV и почетком XV вијека. Сматра се да је подигнут пре оближњег Старог Града. Са узвишења се контролисао пролаз у земљу Павловића, средњовјековних кнезова који су владали овом области. Претпоставља се да је у овом мјесту сједио дјед, старјешина Босанске јеретичке цркве, те отуд и назив мјесту.

За вријеме доласка Османлија на овај простор, Ходидјед је био једини утврђени град у Врхбосанској жупи. Имао је утврђење са главном кулом (површине око 5.000 м²) и накнадно приграђени обор (6.500 м²). Први пут се спомиње 1434. године када га је заузео османски војсковођа Барак (насеље Бараковац носи назив по њему).

За вријеме Мурата II 1424. и 1425. године турска војска је крстарила Босном. Године 1428. Турци отимају Павловићима Ходидјед, а 1430. године Врхбосну (Сарајево). Касније су Турци били на кратко вријеме изгубили Ходидјед, али на љето 1435. турски војвода Барак поврати Ходидјед и од тада Ходидјед и Врхбосна остадоше стално у рукама Турака.

У једном спису у Дубровнику стоји да је Вијеће умољених Дубровачке републике донијело одлуку да пошаље поклон од 300 перпера турском војводи Бараку који је провалио у земљу Хумску, те се повукао у град Ходидјед 1436. године.

Према турском попису из 1455. године Ходидјед је имао диздара и посаду од 23 војника док је подграђе Ходидједа, Булагај, заведено као село. То село вјероватно је нестало у пожару који је започео краљ Томаш 1459. године, након што није успио вратити Ходидјед од Османлија.

У то вријеме Ходидјед је био најистуренији град Отоманске империје, па је једно вријеме пао и у руке принца Еугена Савојског.

Када су Османлије, педесетих година 15. вијека, успостављале своја прва стална упоришта у жупи Врхбосни, они су поред познатог Торника затекли још и Которовце и Булагај, за које се наглашава да су мали тргови. Подграђе Ходидједа заведено је као село, мада неколико година касније Дубровчани пишу Мађарима да је босански краљ „запалио велики и добро насељени бургус Ходидјед“.

Испод Градца, према Доњим Булозима налази се гробље из турског периода - Шехитлуци. У преводу то је гробље бораца за вјеру, што нам одаје да је ово простор гдје су се одвијале велике борбе. Ходидјед је био на границама, каткад пространим, каткад временским, на удару освајача са сјевера и истока, на удару вјера и вјерника, на ратничким границама. Смјењивале су се овдје цивилизације, краљевства и царства — од словенске, турске, угарске, аустроугарске и њемачке. Ходидјед је био позорница или свједок преломних историјских догађаја. Он није могао одољети налетима освајача и времена и његове остатке треба тражити на овом простору.

Према другим изворима Ходидјед се налазио на узвишењу Вратник на улазу у Сарајево, гдје и данас стоји утврђење Бијела Табија. Међутим, велика је вјероватноћа да је Бијела Табија у историјским списима у ствари Врхбосна.

Сакривено благо[уреди]

Према легенди, источно од Ходидједа постојала је тврђава Стари град коју је, прије Турака, „саградила Проклета Јерина“. Свака је мушка глава за градњу морала дати три литре злата. И сада, кажу, у рушевинама тог града, код села Одидједа на Булозима, има закопано благо и над њим, уочи Благовести, гори модар пламен.

Оснивање Сарајева[уреди]

У ово вријеме почело је и оснивање Сарајева. Положај и улога Ходидједа је свакако играла значајну улогу. Након освајања Турци су саградили Цареву џамију, наравно, не овакву каква је данас, већ скромну богомољу од лаког материјала. Турци су имали обичај у освојеном мјесту одмах подићи џамију. Насеље се подизало око намјесниковог двора (сараја), који је био саграђен на лијевој обали Миљацке. Трг продаје робова, спомиње се 1530. године, на мјесту Парка Цара Душана, са лијеве обале Миљацке. Турци су поједине четврти града које су биле насељене хришћанима називали Варош, а тим је именом названа и четврт поред Старе цркве.

Одбрамбена линија Сарајева[уреди]

Остаци аустроугарског бункера на узвишењу Градац, гдје се некада налазио Ходидјед

Све што се данас на Градцу може пронаћи јесу траншеје, остаци одбрамбене линије Сарајева која је изграђена 1918. године. Одбрамбена линија је имала задатак да спријечи улазак у град Сарајево и заштити Аустроугарско царство. Испод брда Градац се вјероватно у средњем вијеку налазило село, гдје су рађена археолошка истраживања. Пронађено је доста керамике која је похрањена у Земаљском музеју у Сарајеву.

Линије и ровови окружују врх узвишења, а с обзиром да су грађена прије 90 година и да су једва видљива, није ни чудо што од града старог 600 година нема видљивих остатака. Камен којим је војска утврђивала ровове је оронуо низ литицу и вјероватно је искориштен за прављење сеоских путева и ограђивање посједа. На западној страни узвишења се налази и једна пећина, која је вјероватно била командно мјесто у оно вријеме. На врху узвишења се налази бетонирана плоча у којој се налази метална шипка, за коју мјештани кажу да је највјероватније држала топ.

Са узвишења се пружа лијеп поглед на све стране. Видљив је центар Сарајева и наравно Стари град са друге стране Мокрањске Миљацке.

Жељезне алке[уреди]

На стијенама у овом крају се могу пронаћи жељезне алке за које мјештани тврде да су се за њих везали чамци ишчезлог језера. Међутим, те алке су вјероватно имале улогу везања телефонских линија за ову војничку траншеју која је била постављена дуж читаве трасе, па се алке могу пронаћи и на Требевићу.

Извори[уреди]