Савез хокеја на леду Немачке

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Хокејашки савез Немачке)
Њемачка СХЛ Немачке Њемачка
Грб савеза
Спортхокеј на леду
Изворно име Deutscher Eishockey-Bund
Основан16. јун 1963.
СедиштеBetzenweg 34, 81247 München
Члан ИИХФ од19. септембар 1909.
ПредседникУве Харнос
Репрезентација М10. место (2013)
Репрезентација Ж7. место (2013)
www.deb-online.de

Савез хокеја на леду Немачке, ДЕБ (шп. Deutscher Eishockey-Bund, DEB) кровна је спортска организација задужена за промоцију и организацију аматерских и професионалних такмичења у хокеју на леду на подручју Савезне Републике Немачке.

Савез је пуноправни члан Међународне хокејашке федерације (ИИХФ) од 19. септембра 1909. године.

Седиште Савеза налази се у главном граду Баварске Минхену.

Историја[уреди | уреди извор]

Хокеј на леду на подручју Немачке почиње да се крајем XIX и почетком XX века највероватније на подручју око града Берлина. Забележено је да су се игре сличне хокеју играле на залеђеној површини језера Халенси у Берлину у зиму 1897. године. Сама игра је много више сличила хокеју са лоптом (или бендију), а такмичили су се студенти локалних берлинских универзитета.

Године 1901. у Берлину је основан први клуб задужен искључиво за овај спорт Berliner Schlittschuhclub. Убрзо су и у осталим већим градовима почела да ничу слична удуружења. Захваљујући великој популарности, хокеј на леду је као спорт уврштен у програм деловања Немачког савеза спортова на леду (нем. Deutscher Eissport-Verband, DEV) 1908. године. ДЕВ као представник немачког хокеја на леду постаје пуноправним чланом ЛИХГ-а 19. септембра 1909. Немачка је тако постала 6. пуноправна чланица ове организације.

На нивоу Берлина се 1910. играла градска лига у којој је учествовало 10 екипа. Исте године репрезентација је дебитовала на континенталном првенству одржаном у швајцарском Лес Авану. Прво национално првенство је одржано 1912, а титулу је освојио ХК Берлинер СЦ.

По окончању Првог светског рата немачки савез је 1920. искључен из чланства у ИИХФ, па самим тим ни репрезентација ни клубови из земље нису имали право учешћа на такмичењима под ингеренцијом овог савеза. До поновног пријема у чланство дошло је 11. јануара 1926. на иницијативу ДЕВ-а, али и уз подршку суседних савеза. Немачки тим је тако стекао право учешћа на првенству Европе 1927. године.

У периоду до 1940. и до почетка Другог светског рата, немачки хокеј је доживљавао велике успехе. На ЗОИ 1932. у Лејк Плесиду репрезентација је освојила бронзану медаљу. Две године раније освојена је и титула првака Европе (а потом и 1934).[1]

Због ситуације у земљи након Другог светског рата немачки савез је у априлу 1946. поново суспендован из чланства у ИИХФ. На подручју Источне Немачке оснива се посебна и независна хокејашка организација која је деловала под окриљем Савеза спортова на леду ДДР-а (нем. Deutscher Eislauf Verband der DDR) основаној 31. августа 1948. године.

Савезна Република Немачка (или Западна Немачка) поново постаје чланом ИИХФ 10. марта 1951. године као наследница ранијег немачког савеза, док је ДЕВ ДДР у чланство примљен 9. јуна 1954. године.

Савез хокеја на леду Немачке ДВБ иступа из чланства у ДЕВ и организује се као независна спортска институција намењена искључиво хокеју на леду 16. јуна 1963. године.[1][2]

На подручју Источне Немачке одмах по оснивању Савеза почињу и да се одржавају прва хокејашка такмичења, а прво национално првенство одржано је у зиму 1948/49. Елитна оберлига формирана је 1951. уз учешће 7 клубова.[3] Источнонемачки хокејашки савез престао је да постоји 1990. након формалног уједињења ДДР-а са Западном Немачком.

Савез у бројкама[уреди | уреди извор]

Према подацима ИИХФ, на подручју Немачке је 2013. регистровано укупно 34.256 играча хокеја на леду. Од тога броја њих 12.700 се такмичило у сениорској (9.586 мушкараца и 3.114 жена), а 21.556 у јуниорској конкуренцији. Лиценцу судијске организације поседовало је 209 арбитара.

Хокејашка инфраструктура у земљи је у изванредном стању и у готово сваком већем насељу постоји ледена дворана стандардних димензија терена. Постоји укупно 201 ледена дворана и 45 отворених терена.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Eckert, Horst (1993). Eishockey-Lexikon. Copress-Verlag. ISBN 978-3-7679-0407-1. 
  2. ^ Хоккей. Большая энциклопедия. Германия в словарях: Хоккей. Архивирано на сајту Wayback Machine (12. децембар 2013) Терра-Спорт, Олимпия Пресс, 2006. Приступљено 9. децембра 2013.
  3. ^ Хоккей. Большая энциклопедия. Германская демократическая репсублика в словарях: Хоккей. Архивирано на сајту Wayback Machine (12. децембар 2013) Терра-Спорт, Олимпия Пресс, 2006. Приступљено 9. децембра 2013.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]