Холмијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Холмијум (67Ho)
Dy - Ho - Er
 
Ho
Es  
 
 
Ho-TableImage.png

Ho,67.jpg

Општи подаци
Припадност скупу лантаноиди
група, периода  , 6
густина, тврдоћа 8795 kg/m3, 2,5
боја сребрнаста
Особине атома
атомска маса 164,9303 u
атомски радијус 177 (bd) pm
ковалентни радијус 158 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Xe]4f116s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 29, 8, 2
оксидациони број 3
Особине оксида слабо базни
Кристална структура хексагонална
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1743 K (1470 °C)
температура кључања 2.968 K (2695 °C)
молска запремина 18,74×10-3 m³/mol
топлота испаравања 251 kJ/mol
топлота топљења 17,2 kJ/mol
брзина звука без података
Остале особине
Електронегативност 1,23 (Паулинг)
1,10 (Алред)
специфична топлота 160 J/(kg*K)
специфична проводљивост 1,15×106 S/m
топлотна проводљивост 16,2 W/(m*K)
I енергија јонизације 580,7 kJ/mol
II енергија јонизације 11.139 kJ/mol
III енергија јонизације 2.204 kJ/mol
IV енергија јонизације 4.100 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Холмијум (Ho, латински holmium) - је лантаноид.[1][2] Име је добио по главном граду Шведске - Стокхолму (Holmia). Име је дао швеђанин P. T. Cleve када је открио холмијум.

Заступљеност: холмијум је заступљен у земљиној кори у количини од 1,4 ppm.

Најважнији минерали су му:

  • монацит (Ce,La,Th,Nd,Y,Pr,Ho)PO4 и
  • (Ce,La,Nd,Y,Pr,Ho)CO3F

Извори[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Холмијум