Хомологија (биологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Приказ хомологних костију шаке код сисара.
I Човек. II Пас. III Свиња. IV Крава. V Тапир. VI Коњ. r — Radius. u — Ulna. a — Scaphoideum. b — Lunare. c — Triquetrum. d — Trapezium. e — Trapezoides. f — Capitatum. g — Hamatum. p — Pisiforme.

Хомологија је однос заједничког порекла између карактера̂ присутних код различитих организама (врста, таксона и сл). Овај карактер наслеђен је од заједничког претка, а све данас присутне разлике десиле су се током еволуционе дивергенције организама. Термин је у биолошку науку увео палеонтолог Ричард Овен 1840. године, а сама реч потиче од старогрчких: ὅμοιος (сличан, исти, налик) и λογος (слово, наука, закон).

Хомологија се може уочити на различитим новоима биолошке организације, од молекуларног (хомологне секвенце нуклеотида у гену), преко цитогенетичког (хомологи хромозоми) до морфоанатомског (хомологни делови органа, органи или системи органа).

Викимедијина остава има још сродних мултимедијалних датотека:

Хомологија (биологија)

Овај незавршени чланак Хомологија (биологија) везан је за биологију. Користећи правила Википедије, проширите га.