Хондурас

Из Википедије, слободне енциклопедије
Република Хондурас
República de Honduras
Застава Хондураса Грб Хондураса
Застава Грб
Химна
Tu bandera es un lampo de cielo
Положај Хондураса
Главни град Тегусигалпа
14°6′N 87°13′W
Службени језик шпански
Облик државе Република
 — Председник Порфирио Лобо Соса
Стварање и независност  
 — Независност од Шпаније 1821
 — Призната 1823
Површина  
 — укупно 112.492 km² (102)
 — вода (%) Занемарљиво
Становништво  
 — 2009. 7.326.496 (процена) (96.)
 — 2000. 6.975.204
 — густина 64/km² (128.)
БДП (ПКМ) 2005 приближно
 — укупно $32.725 милијарди (107.)
 — по глави становника $4.268 (124.)
Валута лемпира (HNL)
Временска зона UTC UTC-6
Интернет домен .hn
Позивни број +504

Хондурас, или званично Република Хондурас (шп. República de Honduras) је држава у Централној Америци[1] са 7,2 милиона становника (2005) и главним градом Тегусигалпа. На западу се граничи са Гватемалом, на југу са Салвадором, на југоистоку са Никарагвом, а северно од Хондураса, преко пута Хондурашког залива налази се Белизе.

Историја[уреди]

Пре доласка белаца подручје Хондураса је део подручја средњоамеричких индијанских култура. У заоадном делу развијала се култура Маја. Кристифор Колумбо се искрцао на обалу земље 1502. и дао јој име Хондурас, што на шпанском језику значи дубине, према дубокој води уз обалу. Шпански освајачи под вођством Кортеза долазе 1524. Од тада до 1821. Хондурас припада Шпанији. Кратко време је у саставу Сједињених држава Средње Америке. Распадом те уније 1840. постаје самостална држава.

Током друге половине 20. века, Хондурас је често био под влашћу војних хунти, до слободних избора 1982.

Године 1998. Хондурас је погодио ураган Мич, који је однео 5.600 људских живота и направио материјалну штету од скоро милијарду америчких долара.

Географија[уреди]

Хондурас се налази на најширем делу средњеамеричког земљоуза. На северу је обала Карипског мора (644 km). Овде се простире обалско подручје река, лагуна и мочвара које иде до 70 километара у дубину копна. На југу је краћа обала Пацифика (124 km). Од истока ка западу простире се планински ланац испресецан токовима река. Највише узвишење је Церо де Целакве са 2870 метара висине. У Заливу Фонсека на југозападу, налазе се бројна вулканска острва. У долинама карипске обале су плантаже банана. Највећи део становништва живи на западу земље и у департману Кортес.

Клима[уреди]

У Хондурасу влада тропска клима, која је умерена у вишим пределима. Карипска обала је стално влажна и ту су просечне годишње температуре око 25 °C. Обала Пацифика је сува у време зима, а просечна температура износи 29 °C. У вишим пределима умерене климе температуре су око 20 °C. Кишна сезона траје од маја до октобра, а на карипској обали траје целе године (2.540 милиметара годишње).

Воде[уреди]

Највећи део река Хондураса се улива у Карипско море. Рио Патука, дуга 320 киломатара, и Рио Улуа, дуга 240 километара, су најдуже реке земље. Рио Негро и Рио Коко чине границу са Никарагвом. Највеће језеро је Јојоа (285 km²).

Природа[уреди]

Јагуар

Хондурас се одликује очуваним тропским шумама и богатством биосфере. Познат је очувани систем коралних спрудова око хондурашких острва у Карипском мору („Иљас де ла Баија“). Брзи раст становништва, сечење шума, индустријско загађење и туризам су претња очувању природе.

Око 48,1 процената територије земље је под шумама. Биорезерват Рио Платано је са 5.000 km² најзначајнији национални парк у земљи. Он је 1982. стављен на УНЕСКО листу Светске баштине. Око 10% површина су заштићени резервати природе.

У приобалним подручјима расту шуме мангрова и палми.

У Хондурасу живе бројне животињске врсте, попут: инсеката, крокодила, змија, рептила, птица, медведа, јелена, мајмуна, вукова и којота. Ту су и дивље мачке: јагуари, пуме и оцелоти.

Економија[уреди]

Хондурас спада у најсиромашније и нанеразвијеније државе Латинске Америке. Економију углавном чини пољопривреда, а највећу извозну вредност има производња кафе. Некадашња друга по величини извозна грана, извоз банана, уништена је 1998. у урагану. До 2000. је производња обновљена на 57% пређашње вредности. Од осталих производних делатности важан је узгој ракова. Хондурас поседује шумска и минерална богатства, али ширење пољопривредних површина спаљивањем наставља угрожавати шуме.

Демографија[уреди]

Становништво углавном чине потомци мешанаца индијанског становништва и европских досељеника (местици) којих има 80%. Индијанаца има 7%, црнаца и мулата 2%, те белаца 1%. Према вероисповести преовладавају католици (87%) и протестанти (10%).

Просечна старост у Хондурасу је 2002. била 18,8 година а просечна дужина живота 66,7 година. Око 25% становништва преко 15 година је неписмено.

Један од највећих здравствених проблема Хондураса је распрострањеност сиде.

Градови[уреди]

Катедрала у Тегусигалпи

Главни и највећи град Хондураса са 1,09 милиона становника (стање 2001) је Тегусигалпа, која се налази на југу земље у планинској области поред Пацифика. Највећи град севера земље је Сан Педро Сула (491.000 становника), на 40 километара од обале Карипског мора. Три међународна аеродрома се налазе у ова два града и у граду Ла Цеиба (111.000 становника), који са местом Пуерто Кортес (36.000 становника) чини две најважније карипске луке земље.

Административна подела[уреди]

Територија Хондураса се административно дели у 18 департмана. Највећи по површини је Оланхо, а по становништву Франсиско Морасан, где се налази главни град Тегусигалпа. Најмањи департмет по површини и по становништву је Иљас-де-баија.

  1. Атлантида
  2. Вале
  3. Грасијас а Диос
  4. Ел Параисо
  5. Колон
  6. Комајагуа
  7. Копан
  8. Кортес
  9. Интибука
  1. Иља-де-баија
  2. Јоро
  3. Ла Пас
  4. Лммпира
  5. Окатепеке
  6. Оланхо
  7. Санта Барбара
  8. Франсиско Морасан
  9. Чолутека

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Координате: 13°-16° сгш, 83°-89° згд