Хоспиталци
| Званично име |
| енглески : Sovereign Military Hospitaller Order of St. John of Jerusalem of Rhodes and of Malta |
| Независни Војни Болнички Ред Светог Јована из Јерусалима, са Родоса и Малте |
| Гесло |
| латински : Tuitio Fidei et Obsequium Pauperum |
| Одбрана Вере и помоћ напаћенима |
| Година оснивања |
| 1048. године су основани |
| 1113. године су признати |
| 1136. године постају војнички ред |
Витезови Хоспиталци (такође познати као Суверени Ред Светог Јована Јерусалимског од Родоса и од Малте, Малтешки витезови, Витезови са Родоса, и Малтешки каваљири; француски: Ordre des Hospitaliers ) је удружење које је почело као болница основана у Јерусалиму 1080. да би се старала о сиромашним и болесним ходочасницима у Светој земљи. Након освајања Јерусалима 1099. у Првом крсташком рату постала је верски и витешки ред како би се старала и бранила Свету земљу. Званично је признат 15. фебруара 1113. у папиној були. После губитка хришћанске територије у Светој земљи, Ред је деловао са Родоса где је имао сувереност, а касније са Малте где је био вазална држава под шпанском вице-краљевином Сицилијом.
Садржај |
Назив [уреди]
Постоји више назива који су означавали овај витешки ред.
- Јовановци је назив који су добили због цркве Светог Јована уз коју су подигли болницу.
- Хоспиталци је назив који су добили због тога што су основали болницу у Јерусалиму у у којој су лечили рањене и болесне.
- Малтешки витезови је назив који су добили када су се преселили на Малту.
Грб [уреди]
- Носили су црну одору на којој је био бели крст, који подсећа на гвоздени крст, што је био и њихов грб, по коме су били препознатљиви све време средњег века.
- Након селидбе на Малту, променили су грб који је и данас у употреби. Чини га сребрни (argent) малтешки крст на црвеном (gules) штиту.
Историјат [уреди]
После пада Јерусалима, 1187. године, прелазе на Кипар, а потом на Родос. Када су Турци освојили Родос 1522, цар Светог Римског царства Карло V их сели на Малту 1530. године. Након Велике опсаде 1565. године, на острву је подигнут нови град назван по великом мајстору витешког реда Жану де ла Валети; отуд Ла Валета или једноставно Валета. Наполеон I je на свом походу ка Египту освојио Малту 1798, након чега су витезови прешли у Рим.
За време рата 1885. између Краљевине Србије и Кнежевине Бугарске, Малтешки ред је донирао српским железницама санитетски воз од 10 кола, који је саобраћао на релацији Београд-Ниш.
Велики мајстори [уреди]
- Благословени Жерар (The Blessed Gerard) (1099-1120)
- Рејмон де Пуј де Прованс (Raymond du Puy de Provence) (1120-1160)
- Оже де Балбен (Auger de Balben) (1160-1163)
- Арно де Ком (Arnaud de Comps) (1162-1163)
- Жилбер Десеји (Gilbert d'Aissailly) (1163-1170)
- Гастон де Мирол (Gastone de Murols) (око 1170-1172)
- Жилбер Сиријски (Gilbert of Syria) (1172-1177)
- Роже де Мулин (Roger de Moulins) (1177-1187)
- Ермангар Дасп (Hermangard d'Asp) (1187-1190)
- Гарнијер де Наплу (Garnier de Naplous) (1190-1192)
- Жофроа де Донжон (Geoffroy de Donjon) (1193-1202)
- Алфонс Португалски (Alfonse of Portugal) (1203-1206)
- Жофроа ле Рат (Geoffrey le Rat) (1206-1207)
- Герин де Монтеги (Guerin de Montaigu) (1207-1228)
- Бертран де Теси (Bertrand de Thessy) (1228-1231)
- Герин де Монтеги (Guerin de Montaigu) (1231-1236)
- Бертран де Комп (Bertrand de Comps) (1236-1240)
- Пјер де Вјел-Брид (Pierre de Vielle-Bride) (1240-1242)
- Жилом де Шатонеф (Guillaume de Chateauneuf) (1242-1258)
- Иги де Ревел (Hugues de Revel) (1258-1277)
- Никола Лорњ (Nicolas Lorgne) (1277-1284)
- Жан де Вилијер (Jean de Villiers) (1284-1294)
- Одон де Пин (Odon de Pins) (1294-1296)
- Жилом де Вилар (Guillaume de Villaret) (1296-1305)
- Фулк де Вилар (Foulques de Villaret) (1305-1319)
- Елион де Вилнев (Helion de Villeneuve) (1319-1346)
- Диедоне де Гонзо (Dieudonné de Gozon) (1346-1353)
- Пјер де Корнејан (Pierre de Corneillan) (1353-1355)
- Роже де Пин (Roger de Pins) (1355-1365)
- Рамон Беренже (Raymond Berenger) (1365-1374)
- Робер Жилијак (Robert de Juliac) (1374-1376)
- Хуан Фернандез Дередија (Juan Fernández de Heredia) (1376-1396)
- Рикардо Караћоло (Riccardo Caracciolo) (1383-1395) супарнички велики мајстор
- Филибер де Нејак (Philibert de Naillac)(1396-1421)
- Антонио Флувијан де Ривијер (Antonio Fluvian de Riviere) (1421-1437)
- Жан де Ластик (Jean de Lastic) (1437-1454)
- Жак де Мили (Jacques de Milly) (1454-1461)
- Пјеро Раимондо Цакоста (Piero Raimondo Zacosta) (1461-1467)
- Ђовани Батиста Орсини (Giovanni Battista Orsini ) (1467-1476)
- Пјер Добисон (Pierre d'Aubusson) (1476-1503)
- Емери Дамбоаз (Emery d'Amboise) (1503-1512)
- Ги де Бланшфорт (Guy de Blanchefort) (1512-1513)
- Фабрицио дел Карето (Fabrizio del Carretto) (1513-1521)
- Филип Вилијер де Лил-Адам (Philippe Villiers de L'Isle-Adam) (1521-1534)
- Пјеро де Понте (Piero de Ponte) (1534-1535)
- Дидије де Сен-Жеј (Didier de Saint-Jaille) (1535-1536)
- Хуан де Омедес и Коскон (Juan de Homedes y Coscon) (1536-1553)
- Клод де ла Сенгле (Claude de la Sengle) 1553-1557)
- Жан де ла Валет (Jean de la Vallette) (1557-1568)
- Пјер де Мон (Pierre de Monte) (1568-1572)
- Жан де ла Касјер (Jean de la Cassiere) (1572-1581)
- Иги Лубен де Вердај (Hugues Loubenx de Verdalle) (1581-1595)
- Мартин Гарзе (Martin Garzez) (1595-1601)
- Алоф де Вињакур (Alof de Wignacourt) (1601-1622)
- Луис Мендез де Васконсељос (Luís Mendes de Vasconcellos) (1622-1623)
- Антоан де Пол (Antoine de Paule) (1623-1636)
- Хуан де Ласкарис-Кастелар (Juan de Lascaris-Castellar) (1636-1657)
- Антоан де Редин (Antoine de Redin) (1657-1660)
- Анет де Клермон-Жесан (Annet de Clermont-Gessant) (1660)
- Рафаел Котоне (Raphael Cotoner) (1660-1663)
- Никола Котоне (Nicolas Cotoner) (1663-1680)
- Грегорио Карафа (Gregorio Carafa) (1680-1690)
- Адријен де Вињакур (Adrien de Wignacourt) (1690-1697)
- Рамон Перејо и Рокафил (Ramon Perellos y Roccaful) (1697-1720)
- Марк Антонио Цондадари (Marc'Antonio Zondadari) (1720-1722)
- Антонио Маноел де Вилена (Antonio Manoel de Vilhena) (1722-1736)
- Ремон Деспуј (Raymond Despuig) (1736-1741)
- Мануел Пинто де Фонсека (Manuel Pinto de Fonseca) (1741-1773)
- Франсиско Ксименес де Тексада (Francisco Ximenes de Texada) (1773-1775)
- Емануел де Роан-Полдик (Emmanuel de Rohan-Polduc) (1775-1797)
- Фердинанд фон Хомпеш цу Болхајм (Ferdinand von Hompesch zu Bolheim) (1797-1799)
- Павле I од Русије (Павел I Петрович) (1798-1801) де факто
- Ђовани Батиста Томази (Giovanni Battista Tommasi) (1803-1805)
- Инико Мариа Гевара-Суардо (Innico Maria Guevara-Suardo) (1805-1814) заменик
- Андре ди Ђовани (André Di Giovanni) (1814-1821) заменик
- Антоан Буска (Antoine Busca) (1821-1834) заменик
- Карло Кандида (Carlo Candida) (1834-1845) заменик
- Филипе ди Колоредо-Мелс (Philippe di Colloredo-Mels) (1845-1864) заменик
- Алесандро Борџија (Alessandro Borgia) (1865-1871) заменик
- Ђовани Батиста Чески а Санта Кроче (Giovanni Battista Ceschi a Santa Croce ) (1871-1879) заменик
- Ђовани Батиста Чески а Санта Кроче (Giovanni Battista Ceschi a Santa Croce ) (1879-1905)
- Галеацо фон Тун унд Хоенштајн (Galeazzo von Thun und Hohenstein) (1905-1931)
- Лудовико Киђи Албани дела Ровере (Ludovico Chigi Albani della Rovere) (1931-1951)
- Анђело де Мојана ди Колоња (Angelo de Mojana di Cologna) (1962-1988)
- Ендру Вилоуби Ниниан Берти (Andrew Bertie) (1988-2008)
- Метју Фестинг (Matthew Festing) (2008-данас)
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Званична страница Сувереног витешког реда Малте ((en))
- Малтешки ред, сувереност и међународно право ((en))
- Управа светог Бенедикта ((en))
- Управа светог Аугустина ((en))
- Малтешки витезови - Чланак из KM Magazine ((en))