Храздан (река)
| Храздан јер. Հրազդան |
|
|---|---|
 |
|
| Дужина | 141 km |
| Просечан проток | 17,9 m³/s |
| Површина слива | 2.560 km² |
| Извор | Језеро Севан |
| Висина извора | 1.097 m ушће: 826 m |
| Ушће | У Аракс код града Масис |
| Земље слива |  Јерменија |
| Слив | река Аракс; Каспијско језеро |
| Градови | Јереван, Храздан, Севан |
Храздан (јер. Հրազդան)[1] је најдужа река у Јерменији. Представља северозападну отоку језера Севан, и тече ка југу кроз марз Котајк и главни град Јереван. Улива се у реку Аракс на југу земље. Има велики значај за привреду Јерменије (хидроенергије, наводњавање, риболов).
Садржај |
Име [уреди]
У 7. веку пре нове ере краљ Урартуа Руса II је наредио да се прокопа канал између државе Аза (на Араратској висоравни) и долине Куарлини (данашњи Ечмијадзин). Канал је прозван као Илдаруниа. Име Храздан први је употреби Мојсије Коренски.
Географске и привредне карактеристике [уреди]
Река Храздан представља отоку језера Севан (северозападна обала језера крај истоименог града). Са висоравни се постепено спушта ка југу и протиче кроз Јереван, главни град Републике Јерменије. Крај Јеревана прави неколико веома оштрих окука. У доњем делу тока тече кроз Араратску равницу све до ушћа у Аракс, на граници Јерменије и Турске.
Дужина тока, од извора до ушће је 144 км, а укупна површина слива износи 7.310 км² (рачунајући и басен језера Севан), док је површина слива самог водотока 2.560 км².[2]
Просечан пад износи 1,8 м/км. Просечан проток воде на излазску из језера износи свега 2 м³/с, а на ушћу 17,9 м³/с. У периоду од 1930. до 1960. на реци је изграђено укупно 8 хидроелектрана, што је довело до наглог пада нивоа самог језера Севан.
Поред производње електричне енергије, воде Храздана се користе и за наводњавање, индустрију, али и за риболов.
Референце [уреди]
- ^ Раздан в БСЭ, Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ Значение слова „Раздан“ в Большой советской энциклопедии, Приступљено 29. 4. 2013.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
