Храм Светог Николе у Вуковару

Из Википедије, слободне енциклопедије
Православна црква у Вуковару 02.jpg

Саборна Црква Светог Николе у Вуковару је српска православна црква, главни и највећи храм Архијерејског намесништва вуковарског, једног од три намесништва Епархије осјечкопољске и барањске Српске православне цркве, посвећена преносу моштију Светог оца Николаја изграђена је у периоду од 1733. до 1737. године.

Историја градње Храма Светог Николе[уреди]

[1] Црква је изграђена на локацији старе цркве из 1690. године. Великом сеобом Срба 1690. број српског становништва у Вуковару је знатно повећан. Насељавали су се у старом делу града који се налази на десној обали реке Вуке. По доласку у Вуковар саградили су и цркву.

У то време постојала је и Епархија вуковарска којом је управљао Епсикоп вршачки Спиридон Штибица. Према архивским списима које је благословом Патријарха српског Георгија Бранковића приредио и издао протојереј Димитрије Руварац, 1733. у вароши Вуковару се налазила "Црква сасвим трошна, хоће да падне, прокисава, саграђена око 1690. године. Свештеник вуковарски тада беше Максим Поповић" Вуковарски Срби су на месту своје тадашње цркве која је била изграђена од дрвета, изградили нову цркву од чврстог материјала и као претходну посветили преносу моштију Светог оца Николаја. Та првобитна црква, брвнара, освештена је од Епископа вршачког и администатора Епархије вуковарске Спиридона Штибице и имала је дрвену часну трпезу, затим крстионицу и иконостас који је бројао четири велике престоне иконе и 32 мале. Када се догодио олујни ветар који је погодио цело насеље 21.јуна 1723. са тадашње старе цркве однео је кров и торањ што је свакако убрзало градњу велелепне цркве коју је осветио Митрополит Викентије Јовановић и издао одобрење да се може сакупљати прилог за изградњу данашње цркве. Радови на новој цркви трајали су између 1733. i 1737. године. Цркву је осветио 1752. godine Митрополит Павле Ненадовић. Иконостас је завршен 1757. године рад осјечког дрворезника Томаса Фиртлера а иконе сликао, од 1772.-1773. познати српски сликар из Новог Сада Василије Остојић. Током 1755. године на кору је дозидана капела "Светог великомученика Георгија" која је уклоњена 1893. када је цели тај простор преуређен за вуковарско српско певачко друштво "Јавор" Црква је рестаурисана 1763. , 1893. i 1935. Атеље "Станишић" из Сомбора израдио је 1933. године девет витражних прозора са ликовима светитеља за Саборни Храм Светог Николе у Вуковару[2]. За време Другог светског рата (1941-1942) црква је била затворена и опљачкана.

Храм у новијем раздобљу[уреди]

У последњем рату 1991. црква је претрпела тешка разарања када су у унутрашњости цркве наоружане снаге које су се бориле на хрватској страни , у ноћи између 18. i 19. септембра 1991. у цркви активирали експлозив што је изазвало тешка оштећења унутрашњости, горњег дела звоника, кровне конструкције и свода цркве. Унутрашњост цркве је потпуно демолирана и изгорела.[3]. На срећу, успело се пре рушења спасити иконостас цркве, на молбу епископа Лукијана иконостас цркве Светог Николе скинут је у делове како би се спасао од рата и пренешен је у Нови Сад те је тако остао сачуван. Обнова спољашњости завршена је 2012. а атеље "Станишић" је по оригиналним нацртима израдио нове витражне прозоре са ликовима светитеља који поново красе цркву Светог Николе. Оригинални иконостас цркве који је сачуван и рестаурисан, и даље се налази у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе АП Војводине у Новом Саду те се чека његов повраћај у Вуковар. До повраћаја црквеног иконостаса, обнова унутрањости цркве још је у току. У склопу цркве је и седиште Српске православне црквене општине Вуковар. Прву парохију Намесништва вуковарског Храм Светог Николаја воде протојереј-ставрофор Душан Марковић и ђакон Горан Тодоровић. Служба се обавља у згради Српског Дома у склопу цркве до коначне обнове храма, у истој згради некада је била прва српска школа у Вуковару а данас сем црквене службе, у Српском Дому делују многа културно уметничка друштва од којих је најпознатије КУД "Јавор". У торњу до кора налази се просторија у којој се чувају црквене књиге, углавном руске, те стари уредски списи од 1732.г. па надаље. Храм Светог Николе једна је од најзначајнијих и најстаријих барокних грађевина српског народа северно од реке Саве[4], њена обнова у потпуности ће оживети духовни живот православних Срба на овом подручју.[5]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ http://www.gk-srbije-vukovar.hr/spomenici.html
  2. ^ Konstrukcija poslijeratnog prostora:Simbolička izgradnja Vukovara, Mateo Žanić, Institutu društvenih znanosti Ivo Pilar, POLEMOS: časopis za interdisciplinarna istraživanja rata i mira, Vol.XI No.22 Srpanj 2008.
  3. ^ http://www.gk-srbije-vukovar.hr/spomenici.html
  4. ^ Konstrukcija poslijeratnog prostora:Simbolička izgradnja Vukovara, Mateo Žanić, Institutu društvenih znanosti Ivo Pilar, POLEMOS: časopis za interdisciplinarna istraživanja rata i mira, Vol.XI No.22 Srpanj 2008.
  5. ^ Представљање радова са обнове иконостаса православних цркава Хрватске (Даља, Вуковара, Опатовца, Скрадина, Брањине, Боботе и Копривне , галерија Матице српске , Нови Сад, 23.јануар 2012.