Храна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Разне врсте хране

Храна је било која материја која апсорпцијом у људском организму доприноси очувању његове хомеостазе. Храну у ужем смислу чине сљедећи састојци:

Све животне намирнице, осим неких изузетака (вода за пиће, минералне воде и кухињска со) су животињског или биљног порекла, па се стога намирнице према поријеклу дијеле на: намирнице биљног и намирнице животињског порекла. Човјеку је потребна и вода, коју уноси кроз храну или самостално.

Производња хране[уреди]

У прединдустријском друштву човјек је храну сам узгајао, а понекад и продавао, док се данас производњом хране бави мањи део друштва. Данас су развијене:

  • месна индустрија (месо и месне прерађевине, кобасице, шунке, паштете),
  • млијечна индустрија (млијеко, јогурти, врхња, сиреви, млијечни намази),
  • рибарска индустрија (улов и конзервирање рибе, рибље паштете),
  • пекарска индустрија.

Контрола квалитета[уреди]

Како неконзервирана храна подлијеже кварењу (што може довести до епидемија), развијени су системи контроле квалитете хране, од произвођача до мјеста куповине, а најпознатији је ХАЦЦП систем.

Прерада хране[уреди]

Поједине животне намирнице се користе у облику у коме се налазе у природи, а већина намирница се може користити тек послије одговарајуће припреме и прераде. Припремом и прерадом намирница одстрањују се нејестиви дијелови, постиже се боља сварљивост и боља одрживост намирница. Намирнице се припремају и прерађују примјеном разних поступака, као што су:

Прерадом намирница добијају се прехрамбени производи који се по хемијском саставу мање или више разликују од намирница из којих су произведени. У састав готово свих намирница улази вода. Већина намирница садржи и основне хемијске материје, минералне материје и витамине, само различите врсте и у различитим количинама, па се отуда намирнице међусобно разликују и по нутритивној и по енергетској вриједности.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :