Храна

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Разне врсте хране

Храна је било која материја која апсорпцијом у људском организму доприноси очувању његове хомеостазе. Храну у ужем смислу чине сљедећи састојци:

• Угљени хидрати
• Беланчевине
• Масти
• Витамини
• Минерали

Све животне намирнице, осим неких изузетака (вода за пиће, минералне воде и кухињска со) су животињског или биљног порекла, па се стога намирнице према поријеклу дијеле на: намирнице биљног и намирнице животињског порекла. Човјеку је потребна и вода, коју уноси кроз храну или самостално.

Производња хране

У прединдустријском друштву човјек је храну сам узгајао, а понекад и продавао, док се данас производњом хране бави мањи део друштва. Данас су развијене:

• месна индустрија (месо и месне прерађевине, кобасице, шунке, паштете),
• млијечна индустрија (млијеко, јогурти, врхња, сиреви, млијечни намази),
• рибарска индустрија (улов и конзервирање рибе, рибље паштете),
• пекарска индустрија.

Контрола квалитета

Како неконзервирана храна подлијеже кварењу (што може довести до епидемија), развијени су системи контроле квалитете хране, од произвођача до мјеста куповине, а најпознатији је ХАЦЦП систем.

Прерада хране

Поједине животне намирнице се користе у облику у коме се налазе у природи, а већина намирница се може користити тек послије одговарајуће припреме и прераде. Припремом и прерадом намирница одстрањују се нејестиви дијелови, постиже се боља сварљивост и боља одрживост намирница. Намирнице се припремају и прерађују примјеном разних поступака, као што су:

• механички поступци (уситњавање, пресовање, топљење, пасирање и др),
• биохемијски поступци - дејством одговарајућих ензима микробиолошког поријекла остварује се алкохолно и млијечно киселинско врење (зрење сира, подизање тијеста) и тако се добијају разни прехрамбени производи,
• примјена повишених температура (кување, печење, пастеризација, стерилизација, сушење),
• примјена ниских температура (хлађење, дубоко замрзавање),
• примјена разних физичко-хемијских метода конзервисања.

Прерадом намирница добијају се прехрамбени производи који се по хемијском саставу мање или више разликују од намирница из којих су произведени. У састав готово свих намирница улази вода. Већина намирница садржи и основне хемијске материје, минералне материје и витамине, само различите врсте и у различитим количинама, па се отуда намирнице међусобно разликују и по нутритивној и по енергетској вриједности.