Храст китњак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Китњак
Quercus petraea - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-118.jpg
Статус угрожености:
Нижи степен опасности - последња брига
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Fagales
породица: Fagaceae
род: Quercus
секција: Quercus
Биномијална номенклатура
Quercus petraea
(Mattuschka) Liebl.
Екологија таксона

Храст китњак (лат. Quercus petraea) је дрво из рода храстова, породице Fagaceae. Остали народни називи за храст китњак су и брдњак, горун, бељик, чрепињак, граден, љутик.

Изглед[уреди]

Храст китњак достиже висину од 40 метара и прсни пречник од 1 до 3 m. Кора стабла, много је тања и плиће испуцала него код храста лужњака. Пупољци су смеђи, голи, чуњасто–зашиљени. Листови су од 8 до 12 центиметара дуги, обрнуто јајолики режњевити, са доње стране слабије длакаво уз средњи нерв. Петељка је дуга од 1 до 3cm. Плод је жир, краћи и дебљи од жира храста лужњака, једнолично светло-жућкасте боје. Има мање раскошну крошњу него храст лужњак. Жиреви храста китњака расту у групама од 2 до 5.

Еколошка својства[уреди]

Не јавља се на влажним земљиштима, слабо расте на кречњачкој подлози, ацидофилан је. Његове шуме су у великој мери искрчене за потребе пољопривреде. Хелиофилна је врста, отпорна на прашину и загађења атмосфере. Његово дрво је врло квалитетно. Узгаја се у шумама до старости од 120 година. То му је оптимална зрелост. Физиолошка зрелост је и до 1000 година.

Распрострањеност[уреди]

Храст китњак расте на брежуљкастим и брдским теренима, средње и јужне Европе, као и западне Азије. Распрострањен је у западној, средњој, а делимично и источној Европи. Граница ареала на северу је до 60°. Источна граница је линија од јужне Шведске, кроз Пољску и Украјину до Црног Мора, јужна граница иде северном Грчком и Шпанијом, а западна континенталним делом Француске па све до Ирске на северозападу.

Види још[уреди]