Храст китњак
| Китњак | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Статус угрожености: | ||||||||||||||
|
Нижи степен опасности - последња брига
|
||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||
| Quercus petraea (Mattuschka) Liebl. |
||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||
Храст китњак (Quercus petraea) је дрво из рода храстова, породице Fagaceae. Народни називи за храст китњак су и брдњак, горун, бељик, чрепињак, граден, љутик.
Садржај |
[уреди] Изглед
Храст китњак може да нарасте до 40 метара у висину. Обим стабла може бити од 1 до 3 m у пречнику. Кора стабла, много је тања и плиће испуцала него код храста лужњака. Пупољци су смеђи, голи, чуњасто–зашиљени. Лишће је од 8 до 12 центиметара дуго, обрнуто јајолико, са доње стране слабије длакаво уз средњу жилу. Петељка је дуга од 1 до 3cm. Плод је жир, краћи и дебљи од жира храста лужњака, једнолично светло-жућкасте боје. Има мање раскошну крошњу него храст лужњак. Жиреви храста китњака расту у групама од 2 до 5.
[уреди] Еколошка својства
Не појављује се на влажним земљиштима, слабо на кречњачкој подлози, воли кисело тло. Његове шуме су у великој мери искрчене за потребе пољопривреде. Воли светлост. Отпоран је на прашину и отровне гасове. Његово дрво је врло квалитетно. Узгаја се у шумама до старости од 120 година. То му је оптимална зрелост. Физиолошка зрелост је и до 1000 година.
[уреди] Распрострањеност
Храст китњак расте на брежуљкастим и брдским теренима, средње и јужне Европе, као и западне Азије. Распрострањен је у западној, средњој те дијелом у сјеверној и источној Европи. Граница на сјеверу је до 60°. Источна граница је линија од јужне Шведске, кроз Пољску и Украјину до Црног Мора, јужна граница иде сјеверном Грчком и Шпанијом, западна континенталним дијелом Француске па све до Ирске на сјеверозападу.