Храст китњак
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
|
|
| Китњак | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||
| Статус угрожености: | ||||||||||||||
|
Нижи степен опасности - последња брига
|
||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||
| Quercus petraea (Mattuschka) Liebl. |
||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||
Храст китњак (лат. Quercus petraea) је дрво из рода храстова, породице Fagaceae. Остали народни називи за храст китњак су и брдњак, горун, бељик, чрепињак, граден, љутик.
Садржај |
Изглед[уреди]
Храст китњак достиже висину од 40 метара и прсни пречник од 1 до 3 m. Кора стабла, много је тања и плиће испуцала него код храста лужњака. Пупољци су смеђи, голи, чуњасто–зашиљени. Листови су од 8 до 12 центиметара дуги, обрнуто јајолики режњевити, са доње стране слабије длакаво уз средњи нерв. Петељка је дуга од 1 до 3cm. Плод је жир, краћи и дебљи од жира храста лужњака, једнолично светло-жућкасте боје. Има мање раскошну крошњу него храст лужњак. Жиреви храста китњака расту у групама од 2 до 5.
Еколошка својства[уреди]
Не јавља се на влажним земљиштима, слабо расте на кречњачкој подлози, ацидофилан је. Његове шуме су у великој мери искрчене за потребе пољопривреде. Хелиофилна је врста, отпорна на прашину и загађења атмосфере. Његово дрво је врло квалитетно. Узгаја се у шумама до старости од 120 година. То му је оптимална зрелост. Физиолошка зрелост је и до 1000 година.
Распрострањеност[уреди]
Храст китњак расте на брежуљкастим и брдским теренима, средње и јужне Европе, као и западне Азије. Распрострањен је у западној, средњој, а делимично и источној Европи. Граница ареала на северу је до 60°. Источна граница је линија од јужне Шведске, кроз Пољску и Украјину до Црног Мора, јужна граница иде северном Грчком и Шпанијом, а западна континенталним делом Француске па све до Ирске на северозападу.
Види још[уреди]
