Хрватизација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Хрватизација или похрваћивање је термин којим се описује процес културне асимилације који за последицу има да нехрвати добровољно или под присилом постају Хрвати.

Хрватизација у Војводини[уреди]

Факсимил декрета о изјашњавању Буњевцима и Шокцима као Хрватима 1945. године

Око две трећине данашњих Хрвата у Војводини (56.546 становника према попису из 2002) су буњевачког или шокачког порекла. Највећи број Хрвата буњевачког порекла живи у селима у околини Суботице: Биково, Горњи Таванкут, Доњи Таванкут, Ђурђин, Мала Босна и Стари Жедник. Хрвати шокачког порекла углавном живе углавном у: Сонти, Апатину, Бачког Брега и Бачки Моноштор.[1]

Према подацима из 1851, на територији Војводства Србије и Тамишког Баната живело је 62.936 Буњеваца и Шокца и 2.860 Хрвата.[2]

Након ослобођења 14. маја 1945. године нове власти су уредбом наредиле да се припадници Буњевачке и Шокачке етничке групе бришу из евиденције народности Војводине и категоризују као Хрвати (факсимил декрета о брисању Буњеваца и Шокаца из номенклатуре народноси Војводине).[3]

Хрвати у сремским селима Хртковцима и Никинцима, у општини Рума, пореклом су католички Албанаци (Клименти) који су се населили 1737. заједно са Србима током Сеоба. Временом су говорили само српским језиком а почетком 20. века после Свехрватског католичког конгреса 1900. под притиском католичког свештенства почињу да се изјашњавају као Хрвати.[4]

Задарски Арбанаси[уреди]

У периоду од 1723. до 1759. године одређени број Албанаца римокатолика (задарски Арбанаси) из околине Скадра је постепено населио околину Задра попут данашњих села Ерико, Арбанаси, Земуник Доњи, Земуник Горњи, Драчевац, Црно, Плоча, идр.[5] Временом су се све ове породице похрватиле, попримили су хрватска имена и презимена, изјашњавају се као Хрвати а говоре Арбанаски-Шестински језик (мјешавина гега наречја, хрватског и италијанског).[6] Пример: Александар Стипчевић.

Унијаћење[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Унијаћење и Унијати у Далмацији

У случају Срба, хрваћење је уско повезано и са вјерском асимилацијом, покатоличавењем.[7] Према мишљењу Бориса Олијника, хрватизација је у случају Срба идентична покатоличавању.[8]

Од папе Иноћентија III 1199. године, Ватикан је покушавао да Србе преведе на католичку веру не бирајући начин.[9] Почетком 17. века Аустријске власти и католичко свештенство почело је да притиска Србе да признају папу и да се поунијате.[10]

Процес унијаћења је успевао у западној Херцеговини, Далмацији, на Кордуну, Банији, код Личана.[11]

Унијати у Далмацији су појавили 1832. године у углавном у насељима Кричке, Баљци и Врлика. Нестали су крајем Другог свјетског рата, вративши се у православну вјеру, а мањим дијелом преласком у римокатолике који се данас изјашњавају као Хрвати.

Да би се 3-4.000 српских сељака у Жумберку поунијатили коришћене су лажи, фалсификати, подвале, подлости, моралне тортуре, тамнице и сирово насиље.[12] Унијаћење је у Жумберку завршено за само 19 година, сви Срби су постали Хрвати, а њихови данашњи потомци су постали милитантнији и него Хрвати римокатоличке вере.[13] Унијата у Жумберку има и данас али се сви они изјашњавају као Хрвати.[14]

Хрваћење Срба[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Насилно покрштавање Срба у Срему и Хрватска православна црква

Према мишљењу лингвисте Весне Пожегај, професора на катедри за српски и хрватски језик на Филозофском факултету у Љубљани, још од седамдесетих година 20. вијека је постојала тенденција удаљавања од тадашњег српскохрватског језика.[15] Весна Пожегај као и лингвиста Ранко Бугарски сматрају да је дошло до „пречишћавања“ и хрватизације, те да је језик који се користио јавно очишћен од свега што може да подсјети на српски и Југославију.[15]

У Републици Хрватској је процес хрваћења Срба забиљежен 2011. у случају Србина из Јаловика код Шапца у Мачви, Предрага Арсеновића, кога су власти Републике Хрватске посмртно регистровале као Хрвата. Случај је открио његов син Саша Арсеновић када је вадио извод из матичне књиге рођених.[7] Према мишљењу Миодрага Линте, председника Коалиције удружења избјеглих Срба, у Хрваткој је било мијењања националне припадности у матичним књигама.[7]

Директор Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац сматра да процес хрваћења Срба траје од 90-их година 20. вијека, те да је најзаступљенији у урбаним срединама.[7] Овакви случајеви су најбројнији у Задру и Госпићу, гдје се српска дјеца уз одобрење родитеља прво покатоличавају, а затим и уписују као Хрвати.[7] Ови случајеви су изазвани положајем Срба као грађана другог реда, као и ради задржавања радног мјеста.[7] Свештеник Српске православне цркве у Задру, прота Миленко Поповић је забиљежио већи број случајева гдје Срби у Задру од њега траже потврду да су крштени, са којом иду код католичког свештеника да их вјенча.[7]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Лазо М. Костић, Српска Војводина и њене мањине, Нови Сад, 1999.
  2. ^ др Душан Ј. Поповић: Срби у Војводини, књига 3, Нови Сад, 1990.
  3. ^ Aleksandar Raič. (februar 2010). „Nacionalna zajednica Bunjevaca i Statut AP Vojvodine“. Bunjevačke novine, br. 56, pp. 20., Приступљено 29. 4. 2013.
  4. ^ Borislav Jankulov, Pregled kolonizacije Vojvodine u 18. i 19. veku, Novi Sad - Pančevo, 2003, strana 61.
  5. ^ Povijest Arbanasa kod Zadra By Mijo Čurković, izdavač Nagr. tiskara E. Vitaliani, 1922
  6. ^ Erber, Tullio. The Albanian colony of Arbanas village near Zadar, the history. G. Flori, 1883
  7. ^ а б в г д ђ е Радио телевизија Републике Српске: Хрватска Србе насилно покрштава у Хрвате, 25.07.2011. ((sr))
  8. ^ Пројекат Растко: Сатанизација Срба, коме она треба? Борис Олијник ((sr))
  9. ^ Владимир Димитријевић: Евроунијаћење, Екуменизам кроз историју, стрнане 88-89
  10. ^ http://www.mo-vrebac-pavlovac.hr/attachments/article/137/AP_Naseljavanje%20Srba%20po%20Hrvatskoj%20i%20Dalmaciji-4%20dio.pdf Адам Прибићевић: Насељавање Срба по Хрватској и Далмацији, стана 48
  11. ^ Владимир Димитријевић: Евроунијаћење, Екуменизам кроз историју, стрнане 90
  12. ^ http://www.mo-vrebac-pavlovac.hr/attachments/article/137/AP_Naseljavanje%20Srba%20po%20Hrvatskoj%20i%20Dalmaciji-4%20dio.pdf Адам Прибићевић: Насељавање Срба по Хрватској и Далмацији, стана 50
  13. ^ Славко Гавриловић: Пролем унијаћења и кроатизација Срба, 1996, pp. 124
  14. ^ Ратко Дмитровић: Ружна прошлост лепог краја званог Жумберак, Печат, 28. јануар 2011., Приступљено 29. 4. 2013.
  15. ^ а б A contemporary sociolinguistic look at former Yugoslavia, Prof. Vesna Požgaj Hadži, Ph. D., Fakulty of Arts, University of Ljubljana ((en))

Литература[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]