Хрвати у Војводини

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хрвати у Војводини
DjevojkeSvJurajGospaSnježnaa.jpg
Укупна популација

око 47.033[1]

Популација
Суботица 10.424[2]
Сомбор 8.106[3]
Нови Сад 6.269[4]
Сонта 2.966
Сремска Митровица 2.130
Бачки Моноштор 2.043
Петроварадин 1.364
Рума 1.027
Доњи Таванкут 1.234
Бачки Брег 738
Шид 724
Језици
српски и хрватски
Религија
претежно католичка

Хрвати у Војводини су једна од националних мањина у тој аутономној покрајини Републике Србије.[5][6] Према према попису становништва из 2011. године, Хрвата је у Војводини било 47.033 и чинили су 2,43% становништва ове покрајине.[1] По вероисповести, Хрвати у Војводини су углавном католици, али има и других вероисповести,[7] док је хрватски језик један од шест службених језика Војводине.[8][9]

Порекло и насељеност[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Хрватизација

Око две трећине данашњих Хрвата у Војводини су буњевачког или шокачког порекла. Највећи број Хрвата Буњевачког порекла живи у селима у околини Суботице: Биково, Горњи Таванкут, Доњи Таванкут, Ђурђин, Мала Босна и Стари Жедник. Хрвати Шокачког порекла углавном живе углавном у: Сонти, Апатину, Бачком Брегу и Бачком Моноштору.[10]

Према подацима из 1851, на територији Војводства Србије и Тамишког Баната живело је 62.936 Буњеваца и Шокца и 2.860 Хрвата.[11]

Након ослобођења 14. маја 1945. године нове власти су уредбом наредиле да се припадници Буњевачке и Шокачке етничке групе бришу из евиденције народности Војводине и категоризују као Хрвати (факсимил декрета о брисању Буњеваца и Шокаца из номенклатуре народноси Војводине).[12]

Део Хрвата у сремским селима Хртковци и Никинци, у општини Рума, вуку порекло од католичких Албанаца, такозваних Климената, који су се тамо населили 1737. године, а део их је досељен из Лике почетком 19. века. [13] Временом су говорили само српским језиком а почетком 20. века после Свехрватског католичког конгреса под притиском католичког свештенства почињу да се изјашњавају као Хрвати.[14]

Историја[уреди]

Факсимил о укидању права на изјашњавање Буњевцима и Шокцима 1945. године

Дана 6. новембра 1944. на народном звору у Суботици и Сомбору генерал Божидар Масларић је говорио на партијским састанцима КПЈ о "хрватству Буњеваца“. Исто је учинио и генерал Иван Рукавина у Таванкуту 25. децембра 1944. Први корак нових власти је био да се избрише национални идентитет и име Буњеваца и Шокаца и да постану Хрвати. Овоме је свесрдно помагао католички клер.

Јосип Броз Тито је на оснивачком конгресу КП Србије, 8. маја 1945. говорио о Буњевцима када је истакао да су Буњевци Хрвати и да су они заправо творевина српских шовиниста.

Викицитати „Узмимо например Војводину. Ми градимо јединство и братство, али српски шовинисти у Војводини неће да признају Хрвату да је Хрват, већ га зову Буњевац“
(Јосип Броз Тито, 8. мај 1945.)

На овај начин нове власти су са највишег врха почеле на силу да асимилују Буњевце.[15]

Пред и после распада СФРЈ[уреди]

Стање данас[уреди]

Језик[уреди]

Пословником Скупштине АП Војводине из 2002. године хрватски језик ушао је у званичну употребу.[16] Тако је требало да постане службени језик у Војводини, али будући да то није потврдила Скупштина Србије, одлука није ступила на снагу[17][18]

Године 2009. Статутом АП Војводине хрватски језик и писмо уведени су као један од службених језика и писама у органима и организацијама Аутономне Покрајине Војводине. Постоји преводилац за хрватски језик у Служби за преводилачке послове при покрајинском секретаријату за образовање, управу и националне заједнице.[16]

Хрватски језик у управи и медијима[уреди]

На целој територији града Суботице од 1993. године хрватски је био службени, али то је значајније заживело тек када је установљена општинска Служба за преводилачке послове на хрватском језику, што је било 2004. године.

Одлуком Скупштине општине Сремска Митровица од краја 2005. године, хрватски језик је званичан у Старој Бингули. Општина Апатин прогласила је 2006. године хрватски језик и писмо службеним у Сонти, док је сомборски статут из 2008. године увео хрватски као службени у Моноштору и Бачком Брегу.[19]

По стању од новембра 2009. године, хрватски језик је службени језик на подручју Суботице, Сомбора, Сремске Митровице, Шида и Апатина.[20][21] Од јесени 2009. године, хрватски језик с елементима националне културе се учи у основним школама у Плавној и Вајској.[22] У Сремској Митровици се хрватски језик учи у школама такође од јесени 2009. године, али као факултативни предмет.[23] Према договору од 8. децембра 2010. године, у Бачу је у школама започето са спровођењем изучавања хрватског језика и националне културе.[24]

Након што се то дуго најављивало, 1. марта 2010. други програм Радио-телевизија Војводине је започео да емитује редован програм на хрватском језику. Велику улогу у овом догађају је било доношење Статута Војводине који је увео и хрватски језик као службени језик у Војводини. На Трећем програму Радио Новог Сада, намењеном мањинским националним заједницама, РТВ је започео получасовни радијски програм на хрватском језику.[25]

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 [1], Приступљено 29. 4. 2013.
  2. „O Subotici (Upoznaj Suboticu - Opšte informacije)“ Приступљено 12. 2. 2012.. 
  3. „Детаљније о Сомбору - Званична интернет презентација града Сомбора“ Приступљено 12. 2. 2012.. 
  4. „Становништво | Novi Sad“ Приступљено 12. 2. 2012.. 
  5. „Влада Републике Србије; Националне мањине“ Приступљено 7. 2. 2012. 
  6. „Vlada Autonomne Pokrajine Vojvodine - Upoznajte Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu, Vlada Autonomne Pokrajine Vojvodine - Upoznajte Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu“ Приступљено 12. 2. 2012.. 
  7. „Становништво Војводине“ Приступљено 12. 2. 2012.. 
  8. „Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice“ Приступљено 12. 2. 2012.. 
  9. „Službena uporaba hrvatskog jezika“ Приступљено 12. 2. 2012.. 
  10. Лазо М. Костић, Српска Војводина и њене мањине, Нови Сад, 1999.
  11. др Душан Ј. Поповић: Срби у Војводини, књига 3, Нови Сад, 1990.
  12. Aleksandar Raič. (februar 2010). „Nacionalna zajednica Bunjevaca i Statut AP Vojvodine“. Bunjevačke novine, br. 56, pp. 20., Приступљено 29. 4. 2013.
  13. Hrvoje Salopek: Ogulinsko-modruški rodovi, Matica hrvatska Ogulin, Hrvatska matica iseljenika Zagreb, Hrvatsko rodoslovno društvo "Pavao Ritter Vitezović" Zagreb, Zagreb, 2007.
  14. Borislav Jankulov, Pregled kolonizacije Vojvodine u 18. i 19. veku, Novi Sad-Pančevo 2003. pp. 61.
  15. Никола Бабић: Хрватство Буњеваца, Приступљено 29. 4. 2013.
  16. 16,0 16,1 „Hrvatsko nacionalno vijeće u Republici Srbiji - Službena uporaba hrvatskog jezika“ Приступљено 11. 3. 2012.. 
  17. „Hrvatski postaje službeni jezik u Vojvodini - Vijesti.net - Index.hr“ Приступљено 11. 3. 2012.. 
  18. „Руње: Хрватски - службени језик у Војводини! - РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ“ Приступљено 11. 3. 2012.. 
  19. „Hrvati u Vojvodini danas: 4.4. Službena uporaba hrvatskoga jezika i pisma“ Приступљено 13. 3. 2012.. 
  20. „Šid: Hrvatski - službeni | Srbija | Novosti.rs“ Приступљено 13. 3. 2012.. 
  21. „Radio Subotica: Tradicijski nazivi naselja vraćaju mještanima osjećaj sigurnosti“ Приступљено 13. 3. 2012.. 
  22. „Škola u Vajskoj: Započelo izučavanje hrvatskoga jezika | Aktualno | Hrvatska Riječ“ Приступљено 13. 3. 2012.. 
  23. „Mitrovački Ä‘aci uče hrvatski jezik“ Приступљено 13. 3. 2012.. 
  24. „Radio Subotica: Hrvatski u školama i u Baču“ Приступљено 13. 3. 2012.. 
  25. „РТВ премашила стандарде ЕУ - РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ“ Приступљено 13. 3. 2012.. 

Литература[уреди]

  • Милетић, Александар В. (2014). „Милован Ђилас и питање разграничења између Србије и Хрватске 1945. године“. Историја и географија. Сусрети и прожимања. pp. 241-261. 

Спољашње везе[уреди]