Хрвати у Србији

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хрвати у Србији су од 2005. признати као национална мањина. Према попису становништва 2011. у Републици Србији живи 57.900 Хрвата или 0,81%, од чега у Војводини 47.033 или 2,43%. Према попису становништва из 2002, у Србији живи 70.602 Хрвата од чега 56.546 у Војводини, а 14.056 у Централној Србији.

Већину Хрвата у Србији чине Хрвати у Војводини који су угавном похрваћени крајем 19. и почетком 20. века а раније су се изјашњавали као Буњевци и Шокци које су декретом нове комунистичке власти 1945. прогласиле Хрватима као и Албанци католичке вероисповести који су под притиском католичког клера и одвојености од матице почели да се изјашњавају као Хрвати.

На територији Косова и Метохије такође постоји хрватска мањина - Јањевци.

Хрватски језик је један од шест званичних језика у Војводини.

Хрвати у Војводини[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Хрвати у Војводини
Факсимил о укидању права на изјашњавање Буњевцима и Шокцима 1945. године

Према попису из 2002. године на територији Војводине 56.546 становника се изјаснило да су Хрвати или 2,78% од укупног броја становника у покрајни.

Око две трећине данашњих Хрвата у Војводини су буњевачког или шокачког порекла. Највећи број Хрвата Буњевачког порекла живи у селима у околини Суботице: Биково, Горњи Таванкут, Доњи Таванкут, Ђурђин, Мала Босна и Стари Жедник. Хрвати Шокачког порекла углавном живе углавном у: Сонти, Апатину, Бачком Брегу и Бачком Моноштору.[1]

Према подацима из 1851, на територији Војводства Србије и Тамишког Баната живело је 62.936 Буњеваца и Шокца и 2.860 Хрвата.[2]

Хрвати у сремским селима Хртковцима и Никинцима, у општини Рума, пореклом су католички Албанаци (Клименти) који су се населили 1737. заједно са Србима током Сеоба. Временом су говорили само српским језиком а почетком 20. века после Првог хрватског католичког конгреса под притиском католичког свештенства почињу да се изјашњавају као Хрвати.[3]

Након ослобођења 14. маја 1945. године нове власти су уредбом наредиле да се припадници Буњевачке и Шокачке етничке групе бришу из евиденције народности Војводине и категоризују као Хрвати (факсимил декрета о брисању Буњеваца и Шокаца из номенклатуре народноси Војводине).[4]

У Бачкој постоје Хрвати које су власти доселиле за време колонизације Војводине, а широм Војводине постоје и Хрвати који су дошли у Војводину унутрашњим миграцијама (послом, брачно) за време Аустроугарске и обе Југославија. Организованом колонизацијом 1945-1948. је од Хрвата највише досељено далматинских Хрвата, с подручја Метковића, Сиња, Врлике, Дрниша, Бенковца Сплита, Шибеника, Трогира, Задра, из залеђа Далмације и острва. По проценама их је укупно било око 4000. Марио Бара: Преглед историји Хрвата у Војводини, Приступљено 10. 3. 2011. Досељено је и из осталих дјелова Хрватске, углавном Горског Котара те Хрвата из Босне и Херцеговине. Далматински Хрвати су углавном насељени у Станишић и Риђица, у мањем броју у Сивац, Гудурићу и веће војвођанске градове. Припадници војних јединица су насељени у ЗКВХ] Хрвати из Босне, Горског Котара и Херцеговине су насељени у Бешку, Светозар Милетић и Петроварадин.[тражи се извор од 10. 2011.]

Хрвати на Косову и Метохији[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Јањевци

На територији Косова и Метохије, највећи број Хрвата, живи више стотина година у Јањеву и околним селима. Према попису из 1991. број Хрвата на КиМ је био 8.062.

Како су хрватски политичари у СФРЈ од 1980-их подржавало одвајање Аутономне покрајине Косова и Метохије из састава СР Србије и Југославије, и како су и Хрвати и Албанци као главног свог непријатеља видели Србе припадници хрватске мањине су поштеђени приликом протеривања неалбанског становништва са Косова и Метохије у јуну 1999. године после НАТО агресије и данас живе у местима као и пре 1999.[тражи се извор од 10. 2011.]

Пописи становништва[уреди]

Број Хрвата у Србији према пописима:

  • 1948: 169.864 (2,60%)
  • 1953: 173.246 (2,48%)
  • 1961: 196.409 (2,57%)
  • 1971: 184.913 (2,19%)
  • 1981: 149.368 (1,60%)
  • 1991: 105.406 (1,08%)
  • 2002: (без КиМ) 70.602 (0,94%)
  • 2011: (без КиМ) 57.900 (0,81%)

До пописа 1991, Буњевци и Шокци су се урачунавали у Хрвате, док су од 1991. Буњевци постали посебна етничка група а Шокци се броје као „остали“.

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Лазо М. Костић, Српска Војводина и њене мањине, Нови Сад, 1999.
  2. ^ др Душан Ј. Поповић: Срби у Војводини, књига 3, Нови Сад, 1990.
  3. ^ Borislav Jankulov, Pregled kolonizacije Vojvodine u 18. i 19. veku, Novi Sad - Pančevo, 2003, strana 61.
  4. ^ http://bunjevci.com/novine/pdf/bunjevacke/2010_56.pdf Aleksandar Raič. (februar 2010). „Nacionalna zajednica Bunjevaca i Statut AP Vojvodine“. Bunjevačke novine, br. 56, pp. 20.

Спољашње везе[уреди]