Хрватска

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 42°-47° СГ Ш, 13°-19° ИГД

Република Хрватска
Republika Hrvatska
Застава Хрватске Грб Хрватске
Застава Грб
Химна
Лијепа наша домовино
Положај Хрватске
Главни град Загреб
45°48′N 16°0′E
Службени језик хрватски
Облик државе Република
 — Председник Иво Јосиповић
 — Премијер Зоран Милановић
Независност  
 — од СФР Југославије 25. јун 1991
 — приступ у ЕУ 1. јул 2013
Површина  
 — укупно 56.594 km² (126)
 — вода (%) 1,09
Становништво  
 — 2011. 4,284,889 [1] (128)
 — густина 76/km² 
БДП (ПКМ) 2010 приближно
 — укупно $78.090 милијарди (67)
 — по глави становника $17.683 (46)
ИХР (2011) 0,796 (46) — веома висок
Валута Хрватска куна¹ (HRK)
Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен .hr
Позивни број +385
1До 1994. хрватски динар

Хрватска, званично Република Хрватска (хрв. Republika Hrvatska) је држава у региону Јужне Европе[2]. Она је географски средњоевропска, медитеранска и балканска земља, смештена на прелазу из средње у југоисточну Европу. Хрватска заузима површину од 56.542 km² и у њој живи око 4,2 милиона становника. На северу се граничи са Словенијом и Мађарском, на истоку са Србијом, Босном и Херцеговином и Црном Гором, а на западу са Италијом и излази на Јадранско море. Обала Хрватске заузима већи део источне обале Јадранског мора. Током хрватске историје најзначајнији културални утицаји су долазили из средњоевропског и средоземног културног круга.

По величини и броју становника Хрватска заузима 3. место на Балкану

Територија Републике Хрватске је подељена на 20 жупанија и Град Загреб. Главни град Хрватске је Загреб. Са око милион становника,[3] он је административно, економско и културно средиште Хрватске.

Хрватска као независна држава постоји од распада СФРЈ, а у Организацију уједињених нација је примљена 1992. године. Чланица је Светске трговинске организације и НАТО-а.

Хрватска је постала званичан кандидат за чланство у Европској унији 2004. године а пуноправна чланица 1. јула 2013. године.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Хрватске

Хрватска се налази у југоисточној Европи на Балканском полуострву. Територија Хрватске заузима приближно 87.700 km², од којих је 56.592 km² на копну и око 31.067 на мору. Њен облик подсећа на потковицу, а граничи се са Словенијом на северозападу, Мађарском на северу, Србијом на истоку, Црном Гором на југу, Босном и Херцеговином дуж реке Саве и Динарског планинског масива и Италијом преко Јадранског мора. Мали део територије око града Дубровника Хрватске је одвојен од матице делом којим Босна и Херцеговина излази на Јадран, где је град Неум.

Укупна дужина копнених граница Хрватске је 2197 km, од тога је граница са Босном и Херцеговином 932 km, 670 km са Словенијом, 329 km са Мађарском, 241 km са Србијом и 25 km са Црном Гором. На северном Јадрану додирују се територијалне воде Хрватске и Италије. Дужина јадранске обале је 1778 km (рачунајући острва 6176 km).

Топографска мапа Хрватске

Према клими и рељефу, Хрватска се може поделити у три целине: континенталну, динарску и јадранску.

Панонска Хрватска заузима југозападни део Панонске низије, прошаран ниским планинама и рекама Савом, Дравом и Дунавом. У овом делу земље влада умерена конитинентална клима. Ова област се може даље поделити на северну Хрватску и Славонију. Северна Хрватска заузима део око реке Купе до мађарске границе и чине га: део око река Саве и Купе са градовима Загреб, Карловац и Сисак који је економски и демографски центар државе, Хрватско Загорје и Прекомурје између река Драве и Муре. Славонија је равница између Саве, Драве и Дунава, а често се у њу убрајају Барања (око доњег тока Драве) и Западни Срем.

Бројни заливи и драге су одлике јадранске обале

Динарске планине спадају у ред средњих планина по висини и граница су између Јадранског и Црноморског слива. Овај део укључује брдски део Горског Котара од Ријеке до Карловца, долине Лику и Крбаву између планине Велебит и босанско-херцеговачке границе, као и планине Далмације (Динара (1.831 m), Камешница (1.809 m), Биоково (1.762 m) и Свилаја (1.508 m)).

Јадрански обални део се састоји углавном од крашких предела и има медитеранску климу. Јадранска обала Хрватске је изузетно разуђена. Хрватској припада 1246 острва, од којих је 47 насељено. Ширина обалског дела значајно варира. Док је на наким местима широка тек неколико километара (испод Велебита и Биокова), на неким местима залази дубље у копно. Велики део хрватских река које се уливају у Јадранско море је кратко, а једини изузетак је Неретва.

Историјски се обални део може поделити у три региона:

Реке Хрватске припадају Јадранском и Црноморском сливу. Најдуже реке су Сава (562 km), Драва (305 km), Купа (296 km).

Клима[уреди]

Хрватска има разнолику климу. На северном и и источном делу је континентална, медитеранска на обалама, а умерено континентална клима преовлађује у северно-централном региону. Просечна температура у унутрашњости у јануару је 0 до 2 °C, а у августу 19 до 23 °C, док је просечна температура у приморју од 6 до 11 °C у јануару и 21 до 27 °C августу.

С просечно 2.600 сунчаних сати у години јадранска обала је једна од најсунчанијих у Средоземљу, а температура мора лети је од 25 °C до 27 °C. На Јадранског обали Хрватске дувају три ветра: југо (са мора на копно), бура (са копна на море) и маестрал.

Током лета 2007. године, далматинско приморје је захватио читав низ пожара у којима је животе изгубило дванаест ватрогасаца на Корнатима.

Национални паркови[уреди]

Croatia location map.svg
Паркови у Хрватској

У Хрватској постоји 8 националних паркова:

Име Основан Величина (ha) Слика
Плитвичка језера 1949. Plitvice01.jpg
Национални парк Пакленица 1949. 8.500 Nationalpark Paklenica Schlucht.JPG
Национални парк Рисњак 1953. 3.041 Risnjak-Gorski Kotar.JPG
Национални парк Мљет 1960. 5.375 Great Lake, Island of Mljet, Croatia.JPG
Национални парк Корнати 1980. 22.000 Kornati.jpg
Национални парк Бриони 1983. Brijuni.jpg
Национални парк Крка 1985. Водопад Скрадински бук на Крки
Северни Велебит 1999. 10.900 Nationalpark Nord-Velebit.JPG

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Хрватске
Coat of arms of Croatia.svg

Овај чланак је део серије о
историји Хрватске

Главни чланци
Категорија: Историја Хрватске

Праисторија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Хрватска у праисторији

На простору Хрватске је откривено педесетак налазишта човека каменог доба. У пећини Шандаља у близини Пуле пронађени су најстарији предмети обликовани руком на тлу Хрватске. Израђени су од камена, а обрађени окресивањем. Најважније налазиште открио је Драгутин Горјановић Крамбергер 1899. године у шпиљи на Хушњаковом брду код Крапине где је нашао остатке неандерталског човека и његовог оруђа. Налазишта крапинског прачовека једно је од најважнијих у Европи. Крапински прачовек је живео је око 130 хиљада година пре нове ере.

Људи млађег каменог доба на простору Хрватске су живјели у плодним низинама река и уз Јадранско море. Према простору најважнијих налазишта разликују се четири културе. Старчевачка култура се простирала делом северне Хрватске, а носитељи су ратари и сточари који су живели у сојеницама и производили керамику коју су бојили црвеном бојом. Сопотска култура простирала се на простору Славоније. Данилска култура се простирала уз обале Јадрана. Хварска култура се простирала на јужним далматинским острвима. Данилска и Хварска култура припадају кругу импресо керамике која се одликује посудама црвено-смеђе боје украшенима отисцима шкољака, морским пужева и зарезима учињеним оштрим предметима.

На прелазу из млађег каменог у метално доба на простору Срема и Славоније простирала се Вучедолска култура. На простору поред Дунава пронађена су куће правоугаоног облика, оружје од глачаног камена и калупи за ливење бакарних секира. Познат је налаз посуде у облику птце познат под називом Вучедолска голубица. Најважнија култура бронзаног доба је винковачка култура која наставља традицију вучедолске. Остала важнија налазишта су Незакциј у Истри, Доња Долина на Сави и Рипач на Уни. У касном бронзаном добу проширила се у северном Хрватском култура поља са урнама, назване према глиненим посудама у које се спремао пепео покојника, са налазиштима близу Загреба и Велике Горице.

У металном добу појавили су се први познати народи на хрватском тлу. Келтски народи појавили су се у 4. веку п. н. е., а живели су на подручју северно од Саве и Купе. Са собом су донели лончарско коло и вештину ковања новца. Од келтских племена на панонском тлу треба споменути Скордиске и Тауриске. Илири су живели на простору јужно од Саве, а најважнији народи су Хистри, Либурни, Јаподи, Делмати и Ардијејци. Они су градили камена утврђења које се називају градине. Становници приобаља су били познати по бродоградитељском и поморском умећу. Познати по градњи бродова и гусарењу били су Либурни. Мале и брзе лађе којима су пловили звале су се лемби. Римљани су по либурнском узору изграђивали властите ратне бродове које су назвали либурне.

Грци, Илири и Римљани[уреди]

Грци су почели оснивати своје колоније на источним јадранским обалама крајем 4. века п. н. е. Прва насеобина је била Коркира Мелајна на Корчули који су основали становници острва Крф. Сиракушки тиранин Дионизије Старији основао је колонију Ису на острву Вис. У близини Лумбарде на Корчули је основана колонија о чијем оснивању сведочи запис Лумбардска псефизма. Становници острва Парос основали су Фар у Старом Граду на Хвару, а важне колоније су и Трагуриј у Трогиру и Епетиј у Стобречу. Између колонија и матичног полиса развијале су се снажне културне и трговачке везе.

Гусарење илирских народа довело их је у сукоб с Римљанима који су од краљице Теуте тражили да својим поданицима забрани гусарење, али она је то одбила. Римљани су покренули три илирска рата којима уништавају Илирско краљевство које је 167. п. н. е. подељено на три области под врховном римском влашћу. Коначно освајање завршено тек почетком првог века после пропасти Батоновог устанка.

Тада је успостављена граница на Дунаву, а јединствени Илирик је подељен на две римске провинције Панонију и Далмацију. Илирске провинције због географског положаја и природних богатстава убрајале су се у важније провинције Царства. Најстарије колоније у Далмацији биле су Салона, седиште римског намесника и привредно средиште, Нарона као трговачко и лучко средиште и Јадера и Пола. У Панонија најважнији су били Сисција. Један од најважнијих римских споменика уопште је палата цара Диоклецијана подигнута недалеко од Салоне. Пулски амфитеатар био је један од највећих у Царству.

Поделом Римског царства, територија Хрватске је припала Западном римском царству. Током 5. века последњи западноримски цар Јулије Непот је владао својим малим царством из Диоклецијанове палате све до своје смрти 480. године. За време Јустинијана Источно римско царство је завладало тим просторима. У аварској инвазији у првој половини 7. века порушени су скоро сви римски градови. Романско становништво се повукло у боље брањене положаје на обали, острвима и планинама. Данашњи Дубровник је основало романско становништво из порушеног Цавтата.

Досељавање Хрвата[уреди]

Отон Ивековић - „Долазак Хрвата на Јадран“

Хрвати су се доселили на подручје данашње Хрватске током 7. века. Након доласка и дуготрајних борби Хрвати су победили Аваре и завладали њиховом земљом. Простор који су населили налазио се између реке Драве и обала Јадранског мора. Кад су дошли у нову домовину Хрвати су били многобошци, а Хрвати хришћанство ће примити из романских градова у Далмацији и од франачких мисионара. Током 8. и 9. века основане су кнежевине Панонска Хрватска и Приморска Хрватска, које су у почетку биле франачки вазали. Кнез Трпимир је оснивач народне династије Трпимировића. Кнез Бранимир о свом доласку на власт у писму обавестио је папу Јована VIII. У повратном писму папа обавјештава Бранимира да је благословио њега, његов народ и државу, што је у ствари прво међународно признање независности Хрватске. Камени уломак из шопота крај Бенковца спомиње Бранимира као кнеза Хрвата, и то је најстарији камени запис хрватског имена.

Краљевство Хрватска[уреди]

Отон Ивековић - „Крунисање краља Томислава“

Доласком династије Трпимировића на чело Приморске Хрватске почиње њен успон, а први хрватски краљ Томислав је истиснуо Мађаре из Панонске Хрватске и ујединио је са Приморском Хрватском. На управу је добио и византијску Далмацију. Стјепан Држислав је постао први хрватски краљ с титулом краљ Хрватске и Далмације. Средњовековно хрватско краљевство је највећу моћ стекло за време краљева Петра Крешимира IV Трпимировића и Дмитра Звонимира. Петар Крешимир је под своју управу ставио далматинске градове, Славонију и припојио Неретванску кнежевину и делове Босне. Звонимир је од легата тадашњег папе Гргура VII Гебизона 1075. у цркви у Солину крунисан за краља Хрватске и Далмације. Из тог времена потиче Башчанска плоча, први документ записан на хрватском језику на глагољици.

Последњи хрватски краљ Петар Свачић је погинуо у бици са угарским краљем Коломаном 1097, а Хрватска је ушла унију са Угарском.

Хрватска и Угарска[уреди]

Територија око града Дубровника је било организовано у посебну словенску државу. Главне приходе Дубровачка република је убирала од трговине, а постојала је све до 1808.

Хрватске територије су у 15. веку угрожавали Турци, који су нанели тежак пораз војсци хрватских великаша на Крбавском пољу 1492. Након пораза Угарске у Мохачкој бици 1526. и погибије краља Лајоша II, хрватско племство је 1527. изабрало Фердинанда Хабзбуршког за краља Угарске насупрот Јовану Запољи.

Дубровачка република[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Дубровачка република
Зидине Дубровника
Дубровачка република до 1808.

Град Дубровник је основан у 7. веку након што су аварски и словенски нападачи уништили романски град Епидаурус (Цавтат). Преживело романско становништво је побегло на оближње мало острво, где су основали насеље Рагуза. Словени су на другој страни обале основали своје насеље. Касније је простор између острва и копна затрпан, а два насеља су се спојила у једно, а романско становништво се асимиловало међу Словене.

Током Четвртог крсташког рата град је доспео под контролу Млетачке републике све до Задарског мира 1358. када је Млетачку републику савладало Угарско-хрватско краљевство, па је Дубровачка република постала вазал тог краљевства. У наредних 450 година Дубровачка република је била прво отомански, а затим и хабзбуршки вазал. Током овог периода република се обогатила захвљајујући трговини.

Дубровачка република је током ренесансе и барока била значајан културни центар Јужних Словена. Поред песника и писаца попут Марина Држића и Ивана Гундулића, најпознатија особа из Дубровачке републике је био научник Руђер Бошковић, члан Краљевског друштва и Руске академије наука. Дубровачка република је постојала све до 1808. када ју је покорила Наполеонова Француска.

Хрватска у Хабзбуршкој Монархији[уреди]

Низом ратова Хабзбуршка монархија и Млетачка република су преотимале територије од Османског царства, а на насељавали су се Срби који су били вољни да се боре против Турака. Тако је у Хабзбуршкој монархији формирана Војна крајина која ће допринети одбрани Монархије од Турака. Наполеон Бонапарта је почетком 19. века покорио Млетачку републику и Дубровник, а њихове територије је укључио у Илирске провинције, које су након његовог пораза и Бечког конгреса припале Хабзбуршкој монархији.

20. век[уреди]

Мапа НДХ, 1941. године

Након Првог светског рата (1914—1918) и распад Аустроугарске, Хрватска је ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, док су Истра, Ријека и Задар потпали под италијанску власт. Већи део подручја данашње Хрватске је у Краљевини СХС (од 1929. преименована у Краљевина Југославија) је 1939. организован у Бановину Хрватску.

Током Другог светског рата (1941—1945), усташе су уз помоћ Немачке основале Независну Државу Хрватску. Усташе су током своје владавине извршиле бројне злочине и геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, као и на политичким противницима квислиншком режиму независно од њихове националности. Још у лето 1941. усташка власт, коју је предводио поглавник Анте Павелић, основала је концентрационе логоре за мучење и убијање цивила, највише Срба, Јевреја и Рома. Логори који су били чувени по свом броју жртава као и начину мучења људи су: Јасеновац, Јадовно, Даница, Госпић, Тења, Стара Градишка, Ђаково и др. НДХ је једина држава која је имала концентрационе логоре за децу у Јастребарско. Процењује се да је усташка власт током 1941—1945. убила више стотина хиљада Срба на територији НДХ.

У првим месецима постојања НДХ на њеној територији јавила су се два покрета отпора. Један је био четнички, који је предводио прво Мане Роквић, а касније војвода Момчило Ђујић; и други партизански покрет који је предводила Комунистичка Партија Југославије на челу са Титом.

Након пораза НДХ, Хрватска је организована у једну од 6 република нове социјалистичке Југославије. Социјалистичка Хрватска је основана у Топуском за Трећем заседању ЗАВНОХ-а, маја 1944. Касније 1946. године СР Хрватска је добила нови Устав који је имао два равноправна конститутивна народа: Хрвати и Срби, уз националне мањине као што су: Мађари, Италијани, Чеси, Русини и Украјинци. Друштвено-економско уређење је било социјалистичко.

Скупштина СФРЈ је још крајем 1989. донела амандмане на Устав Југославије, којима је омогућен вишепартијски систем. Што је довело до тога да се почетком 1990. оснивају нове странке у Југославији. Априла и маја 1990. године у СР Хрватској су одржани вишестраначки избори где је победила опција ХДЗ и њен председник Фрањо Туђман. Од октобра 1990. ХДЗ и нова власт у Загребу су покренули илегалан увоз наоружања за потребе чланова ХОС, ХДЗ и резервног састава МУП-а Хрватске. Циљ је био протерати Србе из Хрватске. [4]

Хрватска је 1991, након пада комунизма у СФРЈ, прогласила независност од СФРЈ, што је довело до рата у Хрватској (1991—1995) између нове државе Хрватске и Срба на територији коју је обухватала дотадашња југословенска република Хрватска, организованих у Републику Српску Крајину. Хрватска је током рата постала чланица Уједињених нација, 1992. Рат је окончан победом Хрватске уз помоћ НАТО пакта, протеривањем и убијањем великог броја српског становништва из Хрватске у операцијама Олуја и Бљесак. Поред ова два погрома, хрватска војска је имала и низ мањих акција прогона српског и другог нехрватског становништва: Масленица, Медачки џеп, Миљевачки плато итд. Српско становништво је прогоњено током рата и у следећим градовима: Задар, Шибеник, Сисак, Вуковар, Осијек, Ђаково, Загреб, Сплит, Дубровник, Винковци и др.[4][5]

Жупаније[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Административна подјела Хрватске
Погледајте: Списак градова у Хрватској, Списак општина у Хрватској, Списак општина у Хрватској по жупанијама

Хрватска се састоји од 20 жупанија и једног града као посебне територијалне јединице:

Counties of Croatia.png
Жупаније Главни град
1 Загребачка жупанија Загреб
2 Крапинско-загорска жупанија Крапина
3 Сисачко-мославачка жупанија Сисак
4 Карловачка жупанија Карловац
5 Вараждинска жупанија Вараждин
6 Копривничко-крижевачка жупанија Копривница
7 Бјеловарско-билогорска жупанија Бјеловар
8 Приморско-горанска жупанија Ријека
9 Личко-сењска жупанија Госпић
10 Вировитичко-подравска жупанија Вировитица
11 Пожешко-славонска жупанија Пожега
12 Бродско-посавска жупанија Славонски Брод
13 Задарска жупанија Задар
14 Осјечко-барањска жупанија Осијек
15 Шибенско-книнска жупанија Шибеник
16 Вуковарско-сремска жупанија Вуковар
17 Сплитско-далматинска жупанија Сплит
18 Истарска жупанија Пула
19 Дубровачко-неретванска жупанија Дубровник
20 Међимурска жупанија Чаковец
21 Град Загреб Загреб

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Хрватске
Етничка карта Хрватске 2001. године
Кретање броја становништа у Хрватској у од 1992. до 2003.

Према попису из 2011. у Хрватској је живело 4.284.889 становника. Хрватска је насељена већином Хрватима. У мањине се сврставају, Срби (у последњем рату њихов број се значајно смањио), Бошњаци, Италијани, Мађари и други.

Попис 2011.[6]
Хрвати
  
3,674,321 90,42%
Срби
  
200,633 4,36%
Албанци
  
17,513 0,41%
Аустријанци
  
297 0,01%
Бошњаци
  
31,479 0,73%
Бугари
  
350 0,01%
Власи
  
29 0,00%
Мађари
  
14,048 0,33%
Македонци
  
4,138 0,10%
Јевреји
  
509 0,01%
Италијани
  
17,807 0,42%
Немци
  
2,965 0,07%
Пољаци
  
672 0,02%
Роми
  
16,975 0,40%
Румуни
  
435 0,01%
Руси
  
1,279 0,03%
Русини
  
1,936 0,05%
Словаци
  
4,753 0,11%
Словенци
  
10,517 0,25%
Турци
  
367 0,01%
Украјинци
  
1,878 0,04%
Црногорци
  
4,517 0,11%
Чеси
  
9,641 0,22%
остали
  
8,052 0,19%
регионална припадност
  
27,225 0,64%
верска припадност
  
10,182 0,24%
нераспоређено
  
731 0,02%
неизјашњени
  
26,763 0,62%
непознато
  
8,877 0,21%
укупно: 4.284.889

Према попису 2001. у Хрватској је живело 4.437.460 становника. Просечни животни век у Хрватској је око 75 година.[7] Због малог броја рођене деце, број становника се смањује.

Становништво према националности (Попис 2001)
1. Хрвати 3.977.171 (89,63%) 7. Словенци 13.173 (0,30%)
2. Срби 201.631 (4,54%) 8. Чеси 10.510 (0,24%)
3. Бошњаци 20.755 (0,49%) 9. Роми 9.463 (0,21%)
4. Италијани 19.636 (0,44%) 10. Црногорци 4.926 (0,11%)
5. Мађари 16.595 (0,37%) 11. Словаци 4.712 (0,11%)
6. Албанци 15.082 (0,34%) 12. Македонци 4.270 (0,10%)

Извор: http://www.dzs.hr

Према попису из 1991. као Хрвати се изјаснило 78,1 % грађана, а као Срби 12,1 %(581.633).[тражи се извор од 06. 2013.]--> Срби су до рата живели у Лици, Кордуну, Банији и Славонији. Главне области насељене италијанском мањином је западни део Истре и Ријека. Мађари и Словаци живе у источној Славонији, а Чеси у западној Славонији. Бошњаци, Албанци и Македонци живе по целој Хрватској, нарочито у градовима.

Најдоминантнија религија је хришћанска (римокатоличка, затим православна) и у мањем броју исламска.

Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Хрватске су најзаступљеније следеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:[8]

Највећи градови[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак градова у Хрватској
Загреб
Загреб
Сплит
Сплит
Ријека
Ријека
Осијек
Осијек
Поредак Град Жупанија Популација Задар
Задар
Пула
Пула
Славонски Брод
Славонски Брод
Карловац
Карловац
1 Загреб Град Загреб 686.568
2 Сплит Сплитско-далматинска 165.893
3 Ријека Приморско-горанска 127.498
4 Осијек Осјечко-барањска 83.496
5 Задар Задарска 70.674
6 Пула Истарска 57.765
7 Славонски Брод Бродско-посавска 53.473
8 Карловац Карловачка 46.827
9 Вараждин Вараждинска 38.746
10 Шибеник Шибенско-книнска 34.242
11 Сисак Сисачко-мославачка 33.049
12 Винковци Вуковарско-сријемска 31.961
13 Велика Горица Загребачка 31.341
14 Дубровник Дубровачко-неретванска 28.113
15 Бјеловар Бјеловарско-билогорска 27.099
16 Вуковар Вуковарско-сријемска 26.716
17 Копривница Копривничко-крижевачка 23.896
18 Солин Сплитско-далматинска 20.080
19 Запрешић Загребачка 19.574
20 Пожега Бродско-посавска 19.565
Попис становништва 2011.


Политика[уреди]

Од усвајања устава 1990, Хрватска је парламентарна демократија.

Хрватска је чланица:
Уједињених нација
Савета Европе
Нато
ОЕБС
Пакта за стабилност
Европске уније
Бански двори у Загребу - седиште владе Републике Хрватске

Председник Хрватске (хрв. Predsjednik Republike Hrvatske) се бира сваке пете године. Он је уједно и врховни командант оружаних снага. Обавеза му је да врши састанке са премијером и представницима парламента. Има и одређену улогу у дефинисању спољне политике државе. Садашњи председник Хрватске је Иво Јосиповић.

Хрватски сабор је законодавно тело које чини 160 посланика изабраних на то место на четири године. Заседања Сабора се одржава од 15. јануара до 15. јула, и од 15. септембра до 15. децембра. Председник Хрватског сабора је Борис Шпрем из Социјалдемократске партије.

Влада Хрватске је вођена од стране председника Владе (премијера), који има 4 потпредседника и 15 министара различитих ресора. Влада је одговорна за располагање буџетом, примењивање закона и руковођење домаће и иностране политике републике. Садашњи премијер Хрватске је Зоран Милановић из Социјалдемократске партије.

Хрватски правни систем се састоји од Врховног суда, Жупанијских судова и општинских судова. Уставни суд је одговоран за регуларно спровођење устава.

Према извештају Амнести Интернешнал,[9] Влада Хрватске није учинила довољан напор да истражи наводе о ратним злочинима над Србима и нестанцима Срба. Под овим се подразумева: испитивање ратне одговорности, извођење пред правду одговорних лица и репарација породицама жртава. У закључку се наводи да Хрватска није урадила довољно да се обрачуна са својом ратном прошлошћу и злочинима над Србима почињеним током рата.

Осим дискриминације, током 2006. године догодили су се бомбашки напади, као и убиства припадника српске мањине.[10]

Привреда[уреди]

Бродоградња је једна од извозних грана привреде Хрватске

Хрватска привреда се темељи на капитализму. Касних 80-их, на почетку транзиције из социјалистичке привреде, њена позиција је била на завидном нивоу, али су рат и приватизација довели до стагнирања и пропадања дела индустрије.

Хрватска привреда је базира на разноликим гранама привреде, нарочито на лакој.[тражи се извор од 09. 2009.] Туризам је најзначајнији извор прихода. Са преко 8,5 милиона туриста 2005, године, око 10 милиона 2006. године, Хрватска је осамнаеста најпопуларнија туристичка дестинација у свету. Директна зарада само од туризма износила је 2006. године, према званичној процени 6,3 милијарде евра.[тражи се извор од 06. 2013.].-->

Хрватска је високо задужена земља са око 34 милијарди долара дуга средином 2006.[11] ,33,4 милијарде евра или 52 милијарде долара 2008[12] и 42,9 милијарди евра крајем 2009.[13] Бруто домаћи производ по куповној моћи за 2005. износио је 12.158 долара или 45,2 % просека Европске уније, а просечна нето плата око 650 евра.

Главни проблем је структурална незапосленост која је крајем 2006 износила 17%[14], праћена недовољним економским реформама.[тражи се извор од 09. 2009.] Проблеми привреде се такође могу наћи и у друштвеним предузећима која теже за приватизацијом што је главна карактеристика транзиционе привреде.[тражи се извор од 09. 2009.]

Хрватска има огроман спољни дуг [15], и велики буџетски дефицит, који је успела значајно да смањи током 2006. године. Привредни раст у Хрватској је првих шест година 21. века стабилизован на 4-5%, земља се припрема за чланство у Европској унији која је најзначајнији трговински партнер.(Италија је први, а Немачка други трговински партнер Хрватске[тражи се извор од 06. 2013.]). Од 1. априла 2009.-те године Хрватска је пуноправна чланица НАТО-а.

Град Дубровник - најпознатија хрватска туристичка дестинација Град Дубровник - најпознатија хрватска туристичка дестинација
Град Дубровник - најпознатија хрватска туристичка дестинација
Плажа у Макарској

Туризам[уреди]

Туризам је у Хрватској је врло развијен, делимично због њене дугачке морске обале и добро очуваних приморских градова из времена ренесансе. Туризам у унутрашњости земље, осим главног града Загреба, барокног града Вараждина и неколико средњовековних замака, је слабије развијен. У држави се налази и осам националних паркова.

Саобраћај[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Саобраћај у Хрватској

Хрватска се налази на раскрсници паневропских коридора 5 (јадранска обала-Украјина) и 10 (средња Европа-Турска). Хрватска има развијену железничку мрежу, којом управљају Хрватске жељезнице.

Главни аеродроми се налазе у Загребу, Задру, Сплиту, Дубровнику, Ријеци (на острву Крк), Осијеку и Пули. Кроација ерлајнс је национални авио-превозник. Развијен систем ферибота, којим управља Јадролинија, опслужује острва Хрватске и повезује их са приморским градовима. Фериботи такође саобраћају до Италије.

Култура[уреди]

Шест градова у Хрватској (или одређене грађевине у њима) уврштени су у УНЕСКО-в списак светске баштине: Пореч, Задар, Шибеник, Трогир, Сплит и Дубровник. Хрватска има и осам националних паркова: Бриони, Корнати, Крка, Мљет, Пакленица, Плитвичка језера, Рисњак и Северни Велебит.

Значајни хрватски вајари су били Јурај Далматинац и Иван Мештровић. Међу сликарима се издвајају Влахо Буковац и Иван Генералић. Иван Мажуранић, Аугуст Шеноа и Мирослав Крлежа се сматрају класицима хрватске књижевности, која баштини и ренесансно-барокну Дубровачку књижевност.

Музика[уреди]

Музика у Хрватској се развијала под утицајем медитеранске музике, музике из централне Европе и музике са Балканског полуострва. У Славонији су тамбураши део традиције, док су клапе традиционалне на приморју. За динарске крајеве су карактеристичане песме зване ганге и музички стилови шијавица и ојкавица, у Истри је популарна пентатонска истарска лествица, а у околини Дубровника плес линђо.

У Хрватској је популарна рок и поп музика, док турбофолк музика постаје популарнија код младих. Група Рива је победила на Песми Евровизије 1989, а Песма Евровизије 1990. је одржана у Загребу.

Хрватски групе и певачи забавне музике су традиционално популарни у целом региону. У време СФРЈ то су били: Мишо Ковач, Арсен Дедић, Тереза Кесовија, Оливер Драгојевић, групе Магазин и Нови фосили. У новију генерацију хрватских музичара спадају: Дорис Драговић, Вана, Борис Новковић, Џибони и Северина Вучковић.

Легенде хрватског рока су групе Азра, Прљаво казалиште, Парни ваљак и Хаустор.

Филм[уреди]

Филмска уметност у Хрватској нема дугачку традицију као у осталим суседним централноевропским земљама. Озбиљан почетак филмске уметности почео је са успоном југословенске филмске индустрије крајем 1940их оснивањем Јадран филма. Позната је Загребачка школа цртаног филма, а цртани филм настао под утицајем те школе је „СурогатДушана Вукотића, који је освојио Оскара за најбољи кратки анимирани филм. У пулској арени се од 1953. одржава Фестивал играног филма.

Најпознатији редитељи из Хрватске су Бранко Бауер, Лордан Зафрановић и Винко Брешан.

Спорт[уреди]

Стадион Пољуд у Сплиту

Популарни спортови у Хрватској су фудбал, тенис, кошарка, ватерполо и рукомет. Загреб је био домаћин Универзијаде 1987, а Сплит Мадитеранских игара 1979. Хрватска је заједно са Мађарском конкурисала за домаћина Европско првенство у фудбалу 2012, али га није добила. Загреб је са Београдом био коорганизатор Европског првенства у фудбалу 1976.

Фудбалска репрезентација Хрватске је освојила треће место на Светском првенству 1998, а Давор Шукер је био најбољи стрелац тог првенства. Кошаркашка репрезентација је освојила треће место на Светском првенству 1994, друго место на Олимпијским играма 1992. и два пута је била трећа на Европским првенствима. Рукометна репрезентација Хрватске је два пута била олимпијски победник (1996. и 2004) и првак света 2003. Ватерполо репрезентација Хрватске је 2007. године била светски првак. Дејвис куп репрезентација Хрватске је освојила овај турнир 2005.

Најпознатији фудбалски клубови из Хрватске су НК Динамо Загреб и НК Хајдук Сплит. Кошаркаши Цибоне су два пута били прваци Европе, док је Југопластика три године у застопно била првак Европе. Ватерполо клубови Младост и Југ су седмоструки, односно троструки прваци Европе.

Најпознатији спортисти из Хрватске су тенисер Горан Иванишевић, скијашица Јаница Костелић, атлетичарка Бланка Влашић, пливачи Гордан Кожуљ, Дује Драгања, Сања Јовановић и Ђурђица Бједов, кошаркаши Крешимир Ћосић, Дражен Петровић, Тони Кукоч и Дино Рађа, боксери Жељко Мавровић и Мате Парлов и стонотенисерка Тамара Борош.

Празници[уреди]

Празници и нерадни дан у Републици Хрватској су:[16]

Датум Назив
1. јануар Нова година
6. јануар Света три краља
дан након Ускрса Ускрсни понедјељак
1. мај Празник рада
60 дана након Ускрса Тијелово
22. јун Дан антифашистичке борбе
25. јун Дан државности
5. август Дан побједе и домовинске захвалности
15. август Велика Госпа
8. октобар Дан независноти
1. новембар Сви свети
25. и 26. децембар Божићни празници

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Попис 2011. [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Državni zavod za statistiku, Приступљено 17. 4. 2013.
  4. ^ а б Рат у Хрватској из пера обавјештајца, Приступљено 23.8.2013.
  5. ^ Крајинафорс: Документи о страдању Крајишника, Приступљено 23.8.2013.
  6. ^ „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI PO GRADOVIMA/OPĆINAMA, POPIS 2011.“. Državni zavod za statistiku Приступљено 6. 5. 2013.. 
  7. ^ „Croatia“. CIA World Factbook. 06. 03. 2008. Приступљено 09. 03. 2008.. 
  8. ^ Croatia - Atlas of Genetic Genealogy
  9. ^ Документ Амнести Интернешнала, Приступљено 17. 4. 2013.
  10. ^ Извештај Хјуман рајтс воча, Приступљено 17. 4. 2013.
  11. ^ Croatia. „nacionalni tjednik“. Globus Приступљено 24. 06. 2010.. 
  12. ^ „HRVATSKA NARODNA BANKA: Statistika“. Hnb.hr Приступљено 24. 06. 2010.. 
  13. ^ „Hrvatska - ZADUŽIVANJE: HNB: Vanjski dug nadomak 43 milijarde eura!“. SEEbiz.eu. 07. 01. 2010. Приступљено 24. 06. 2010.. 
  14. ^ Хрватска – стопа незапослености – децембар 2006., Приступљено 17. 4. 2013.
  15. ^ „Lider Press - Osam pogrešnih statističkih signala o 2006“. Liderpress.hr Приступљено 24. 06. 2010.. 
  16. ^ „Zakon o blagdanima, spomendanima i neradnim danima u Republici Hrvatskoj (pročišćeni tekst)“. Narodne novine 136/2002. 21. 11. 2002.. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :