Хрватска академија знаности и умјетности

Из Википедије, слободне енциклопедије
Седиште ХАЗУ у Загребу

Хрватска академија знаности и умјетности (ХАЗУ, лат. Academia Scientiarum et Artium Croatica), кроз историју познатија као Југославенска академија знаности и умјетности, национална је академија Хрватске.

Историја[уреди]

Хрватска академија знаности и умјетности

Основана је у Загребу 1867. године под именом „Југославенска академија знаности и умјетности“. У сврху оснивања Академије, бискуп и добротвор Јосип Јурај Штросмајер, основао је задужбину, чија средства је 1860. године дао тадашњем хрватском бану Јосипу Шокчевићу.

Након неколико година вијећања Хрватског сабора и цара Франца Јозефа, 1866, коначно је донесен закон о Академији. Службени покровитељ Академије је био Јосип Јурај Штросмајер, док је први предсједник био угледни хрватски историчар Фрањо Рачки. Њено стварање је представљало логични наставак деловања Универзитета у Загребу, установе првобитно створене године 1669. и обновљене 1874. године.

Академија је под називом „Југославенска“ дјеловала све до 1941. године када је у доба Независне Државе Хрватске промијенила име у „Хрватска академија знаности и умјетности“. Након завршетка Другог светског рата, име „Југославенска“ је враћено и задржано све до 1991. године, када је уведен садашњи назив.

Главни задаци[уреди]

Главни задаци Академије утврђени су у чланку 3. Закона о ХАЗУ:

  • Академија подстиче и организује научни рад и залаже се за примјену постигнутих резултата, развија умјетничку и културну дјелатност и брине о хрватској културној баштини и њеној афирмацији у свијету;
  • објављује резултате научних истраживања и умјетничког стваралаштва;
  • даје приједлоге и мишљења за унапрјеђивање науке и умјетности на подручјима која су од особите важности за Републику Хрватску.

Чланови[уреди]

Чланови Академије су почасни, редовни и дописни, те чланови сарадници. Академија је започела 1866. године са 16 редовних чланова, док их је данас 160. Редовни чланови имају право на звање академика и они су у сталном радном саставу Академије.

За редовног члана може бити изабран научник или умјетник, држављанин Републике Хрватске, чији су резултати и домети на пољу науке односно умјетности по својој високој вриједности општепризнати. За почасног члана може бити изабрана особа особито заслужна за развој и напредак науке и умјетности. За дописне чланове бирају се по правилу истакнути научници и умјетници из иностранства који у неком облику сарађују са Хрватском академијом знаности и умјетности. Међу њима су многи добитници највећих награда у науци и умјетности. Дописних чланова може бити до 160. За члана сарадника бирају се по правилу млађи научници или умјетници из Републике Хрватске, а може их бити највише 100.

Предсједници[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хрватска академија знаности и умјетности