Хришћанска музика
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Део серијала чланака Хришћанство |
|
|
Оснивање Историја Традиције Теологија Упражњавање |
|
Хришћанска музика је музика која је створена да би се изразила лично или заједничко веровање у хришћански начин живота и веру. Најчешће теме хришћансе музике укључују молитву, обожавање, покајање или жаљење.
Попут других врста музика стварање, извођење и значај зависе од различитости култура и социјалног контекста.
Развој хришћанске музике [уреди]
Рани развој хришћанске музике био је под снажним утицајем оријенталне музике, првенствено јеврејске псалмодије. Одликује се богатим мелизмима и интервалима мањим од полустепена. Већ у раном средњем веку, у оквиру Римске цркве развија се форма литургијске вокалне музике коју је папа Гргур Велики сакупио у збирку канонизованих хоралних мелодија.
Према облику, разликују се акцентус и концентус, а касније се развијају химне, тропи и секвенце. Дуго, украшено извођење завршног вокала „а“ у Алелуја, назива се јубилација. Грегоријански хорали користе хексатонске лествице са дванаест модуса.
Узимањем једног хорала као основне мелодије, и додавањем другог гласа у паралелној кварти, настао је органум, први полифони облик европске музике. Основна мелодија се у том случају назива „кантус фирмус“.
Око хиљадите године, оргуље се почињу уводити у цркве западне Европе.
Музика Источног хришћанства остаје искључиво вокална, са препознатљивим облицима као што су тропар и кондак, са најразвијенијом традицијом у Византији, одакле се музика Источног хришћанства шири по националним аутокефалним православним црквама. У православну музику се уводи вишегласје у шеснаестом веку, на подручју Русије.
У традицији Западног хришћанства долази до наглог развоја полифоне (вишегласне) музике у дванаестом веку (Ars antiqua), а каснијим развојем настаје Ars nova.
Протестантска реформација уводи нови облик хришћанске музике, познат данас као протестантски хорал. Ова музика има корен у старим, немачким, народним духовним песмама, а изводи се једногласно, уз пратњу оргуља, или хармонизовано у четири гласа. Врхунац развоја протестантског хорала огледа се у делима Јохана Себастијана Баха (1685 -1750).
Види још [уреди]
| Овај незавршени чланак Хришћанска музика везан је за музику. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |