Хром

Хром (24Cr)
V - Cr - Mn   Cr Mo       периодни систем
Општи подаци
Припадност скупу	прелазни метали
група, периода	VIB, 5
густина, тврдоћа	7140 kg/m3, 8,5
боја	сребрноплава
Особине атома
атомска маса	51,9961 u
атомски радијус	140 (166) pm
ковалентни радијус	127 pm
ван дер Валсов радијус	bd
електронска конфигурација	[Ar]3d54s1
e- на енергетским нивоима	2, 8, 13, 1
оксидациони број	6, 3, 2
Особине оксида	јако кисели
Кристална структура	регуларна просторно центрирана
Физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	2130 K (1857 °C)
температура кључања	2945 K (2672 °C)
молска запремина	7,23×10-3 m³/mol
топлота испаравања	344,3 kJ/mol
топлота топљења	16,9 kJ/mol
брзина звука	5.940 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност	1,66 (Паулинг) 1,56 (Алред)
специфична топлота	450 J/(kg*K)
специфична проводљивост	7,74×106 S/m
топлотна проводљивост	93,7 W/(m*K)
I енергија јонизације	652,9 kJ/mol
II енергија јонизације	1590,6 kJ/mol
III енергија јонизације	2.987 kJ/mol
IV енергија јонизације	4.743 kJ/mol
V енергија јонизације	6.702 kJ/mol
VI енергија јонизације	8744,9 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Хром (Cr, лат. chromium) је метал. Електронска конфигурација његовог атома одређује његову припадност VIB групи. Поседује 13 изотопа чије се атомске масе налазе између 45-57. Изотопи 50, 52, 53 и 54 су постојани.

Луј Никола Воклен (Louis Nicolas Vauquelin) открио је хром 1797. године.

Заступљеност

Хром је заступљен у земљиној кори у количини од око 102 ppm (енг. parts per million), углавном у облику минерала хромита.

Намирнице најбогатије хромом су пекарски квасац, кукуруз, кувана јунетина, јабука, црни хлеб, овсене пахуље.

Особине

Метални хром је сјајнобео метал веома отпоран на корозију. Користи се као спољашњи слој који покрива челичне елементе, поправљајучи њихов изглед и штитећи их од корозије. Хром је састојак нерђајућих челика.

Хром је најмање растворан од свих метала. Иако има негативни стандардни редокс-потенцијал на површини хрома ствара се пасивно стање, те се не раствара у азотној киселини, ни у царској води, док се у разблаженој хладној хлороводоничној и сумпорној киселини раствара, а растварање у врућим киселинама престаје

Једињења

Најважнија руда хрома је хромит FeCr₂O₄ познато као хромит. Ово једињење се користи као активан слој на магнетним тракама. Редукцијом хромита коксом настаје ферхром (Fe + 2Cr)l који се у металургији користи за добијање других легура које садрже хром.

Раствори соли Cr(III) и Cr(VI) поседују веома интензивне боје (зелену и наранџасту) што се користи у фотохемији.

Мешавина Na₂Cr₂O₇ са сумпорном киселином се користи за прање лабораторијских стакала.

Оксид хрома(III) се користи као за бојење.

Соли хрома(VI) су отровне и изазивају рак.

Биолошки значај

Хром је састојак многих ензима и спада у микроелементе неопходне за живот. Олакшава прелазак глукозе из крви у ћелије. Смањује потребе за инсулином. Смањује ризик од инфаркта пошто спушта ниво холестерола у крви.

Његова дневна употреба би требало да износи минимум 1 милиграм дневно. Недостатак хрома може да изазове развој шећера код одраслих особа и болести транспортног система.

Литература

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хром