Хром

Из Википедије, слободне енциклопедије
Не мешати са Гугловим веб-читачем.
Хром (24Cr)
V - Cr - Mn
 
Cr
Mo  
 
 
Cr-TableImage.png

Cr,24.jpg

Општи подаци
Припадност скупу прелазни метали
група, периода VIB, 5
густина, тврдоћа 7140 kg/m3, 8,5
боја сребрноплава
Особине атома
атомска маса 51,9961 u
атомски радијус 140 (166) pm
ковалентни радијус 127 pm
ван дер Валсов радијус bd
електронска конфигурација [Ar]3d54s1
e- на енергетским нивоима 2, 8, 13, 1
оксидациони број 6, 3, 2
Особине оксида јако кисели
Кристална структура регуларна просторно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 2130 K
(1857 °C)
температура кључања 2945 K
(2672 °C)
молска запремина 7,23×10-3 m³/mol
топлота испаравања 344,3 kJ/mol
топлота топљења 16,9 kJ/mol
брзина звука 5.940 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 1,66 (Паулинг)
1,56 (Алред)
специфична топлота 450 J/(kg*K)
специфична проводљивост 7,74×106 S/m
топлотна проводљивост 93,7 W/(m*K)
I енергија јонизације 652,9 kJ/mol
II енергија јонизације 1590,6 kJ/mol
III енергија јонизације 2.987 kJ/mol
IV енергија јонизације 4.743 kJ/mol
V енергија јонизације 6.702 kJ/mol
VI енергија јонизације 8744,9 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Хром (Cr, лат. chromium) је метал.[1] Електронска конфигурација његовог атома одређује његову припадност VIB групи. Поседује 13 изотопа чије се атомске масе налазе између 45-57. Изотопи 50, 52, 53 и 54 су постојани.[2]

Луј Никола Воклен (Louis Nicolas Vauquelin) открио је хром 1797. године.

Заступљеност[уреди]

Хром је заступљен у земљиној кори у количини од око 102 ppm (енг. parts per million), углавном у облику минерала хромита.

Намирнице најбогатије хромом су пекарски квасац, кукуруз, кувана јунетина, јабука, црни хлеб, овсене пахуље.

Особине[уреди]

Метални хром је сјајнобео метал веома отпоран на корозију. Користи се као спољашњи слој који покрива челичне елементе, поправљајучи њихов изглед и штитећи их од корозије. Хром је састојак нерђајућих челика.

Хром је најмање растворан од свих метала. Иако има негативни стандардни редокс-потенцијал на површини хрома ствара се пасивно стање, те се не раствара у азотној киселини, ни у царској води, док се у разблаженој хладној хлороводоничној и сумпорној киселини раствара, а растварање у врућим киселинама престаје

Једињења[уреди]

Најважнија руда хрома је хромит FeCr2O4 познато као хромит. Ово једињење се користи као активан слој на магнетним тракама. Редукцијом хромита коксом настаје ферхром (Fe + 2Cr)l који се у металургији користи за добијање других легура које садрже хром.

Раствори соли Cr(III) и Cr(VI) поседују веома интензивне боје (зелену и наранџасту) што се користи у фотохемији.

Мешавина Na2Cr2O7 са сумпорном киселином се користи за прање лабораторијских стакала.

Оксид хрома(III) се користи као за бојење.

Соли хрома(VI) су отровне и изазивају рак.

Биолошки значај[уреди]

Хром је састојак многих ензима и спада у микроелементе неопходне за живот. Олакшава прелазак глукозе из крви у ћелије. Смањује потребе за инсулином. Смањује ризик од инфаркта пошто спушта ниво холестерола у крви.

Његова дневна употреба би требало да износи минимум 1 милиграм дневно. Недостатак хрома може да изазове развој шећера код одраслих особа и болести транспортног система.

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хром

}}